Над гробом Петра В. Дабановића
(Посвећено ученику IV раз. гимназије, Петру В. Дабановићу, преминулом у 18. год. живота)
Млади Петре, недорасли цв'јете,
Прерано те сруши смртна коса,
Те за навјек рече: збогом св'јете!
И нестаде к'о на сунцу роса.
Судбо строга, што тако поступаш?
Родитеље да у сузам' купаш.
Млади Петре, увенули цв'јете,
Родитељска закопана надо,
Твоје жеље смрт кобна помете
И покоси твоје жиће младо.
Судбо строга зар милости немаш,
Те нам дива млада у гроб спремаш?
Млади Петре, поносе и дика,
Родног мјеста – отаџбине своје,
Међ' одлични' српски' ученика
Твоје име свуда остало је –
Судбо строга, ти си крива свему,
Што одузе млади живот њему.
Млади Петре, дични цв'јете мајски,
Кад је тако одређено било,
Да оставиш лажни св'јет земаљски
И љубезно родитељско крило:
Нек' невина твоја душа горе
Нађе мира у анђелске дворе.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 13. и 14., у Сомбору, 1. септембра 1908., стр. 199.