Награда
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Награда

»За љубав сам — вели Мирза —
Истиниту љубав дав'о,
А мрзост сам ја мрзошћу
И осветом награђав'о.«

Лепо вели, добро збори,
Понајвише има право;
Јер је само своју Селму,
Није Тинку он познав'о.

Да је срећом њу упозн'о,
К'о ја би је обожав'о,
Њену мрзост, презирање,
Љубављу би награђав'о.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори

уреди
  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 7—8.