Кад се жени делија комарад,
Он узима муху удовицу,
Кума куми боба главатога,
Стара свата купус на сланину,
А девера проју бајалицу.
Кад у вече вече о вечери,
Разболе се купус на сланини,
Дозваше му проју бајалицу,
Проја баје, купуса нестаје.
Али седи делија комарац,
Изува га муха удовица,
Истргла му ногу из стражњице.
Али ђипи делија комарац,
Па узима троструку камцију,
Па удара муху удовицу.
Ал' говори муха удовица:
„Не удри ме, делијо комарче,
„Мене јесу и бољи просили,
„Бумбарови, баше и xаџије,
„Говноваљи, кириџије старе,
И стршеви, велики везири.“

Извор

уреди

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 40.