Мука Ахмет-беговице
Ахмет бего шећер кафу пије,
Кафу пије из златна филџана,
Своју љубу на крило држаше,
Љубљаше је, па јој говораше:
"О Бога ти, вјерна моја љубо! 5
"Што си тако у лишцу блиједа?
"Ал' си бл'једа у матере била?
"Ал' пабл'јеђе, кад код мене дође?
"Јал' од мене, ал' од страха мога?
"Ал' од мога честа миловања? 10
"Ал' се твоме срцу додијало
"Све носећи дибу и кадифу,
"Ситан бисер и драго камење?"
Када њему кроз стид одговара:
"Ахмет-бего, драги господаре! 15
"Н'јесам бл'једа у матере била,
"Већ побл'јеђех, од кад тебе дођох,
"Не од тебе, ни од страха твога,
"Ни од твога честа миловања,
"Нит' се моме срцу додијало 20
"Све носећи дибу и кадиФу,
"Ситан бисер и драго камење,
"Него од зла миле мајке твоје,
"Мајке твоје, а свекрве моје,
"Све ме кори јутром и вечером: 25
""Кучко једна, Ахмет-беговице!
""Што нијесм рухо сакупила,
"Ахмет-бегу вас род даровала?""
Ахмет бего њојзи одговара:
"Кад т' ускара мила мајка моја, 30
"Ти њој реци, моје миловање,
"У мог бега има доста блага,
"Лако ми је рухо сакупити,
"Ахмет-бегу вас род даривати.
"Ако рече моја мила мајка: 35
"То је тебе бего сјетовао,
"Ти јој реци, вјерна моја љубо!
"Није мене бего сјетовао."
Кад је сјутра јутро освануло,
Подранила Ахмет-беговица, 40
Па ми буди своју свекрвицу:
»Устај, нено, вакат ће ти проћи."
Па се диже Ахмет-бега мајка,
Из ибрика авдес узимала,
Снаха њојзи мараму држаше, 45
Она снахи тихо говораше:
"Кучко једна, мила снахо моја!
"Што нијеси рухо сакупила,
"Ахмет-бегу вас род даровала?"
Њојзи вели Ахмет-беговица: 50
"О Бога ми, моја свекрвице!
"У твог бега има доста блага,
"Лако ћемо рухо сакупити,
"Ахмет-бегу вас род даровати."
Јошт да вели Ахмет-бега мајка: 55
"Кујо једна, Ахмет-беговице!
"То је тебе бего сјетовао."
Она њојзи тихо проговара:
"Није, мајко, живота ми твога!"
Кад то зачу Ахмет-бега мајка, 60
Црче када од љуте жалости.