Мртав витез
Мртав витез испод вите јеле.
А ту орли, па витеза деле:
„Мени очи; мени мишца јака;
Мени срце у тога јунака."
„Почујте ме" један орô вели,
„Тешко тому, ко то срце жели!
Тако мене не издало крило,
Ја знам, браћо, шта је овде било.
Много више но све благо холо
Тај је витез љуту борбу волô;
Ал' још више него бојну трубу
Он је воло своју лепу љубу.
Њу је сањо, у њу је се клео,
Она му је била живот цео,
Ал' ту срећу ово јутро сруби:
Јер је виде, где се с другим љуби.
Дан се њему у ноћ створи црну,
Мач истрже, али и посрну,
На јелу се наслонио лисну,
И јаукну и од бола свисну...
Траж'те очи, још су пуне плама,
Траж'те мишце, ту је крепост сама,
Ал' то срце, нека вам је знано,
Отровом је љутим отровано."