Мој живот (Велимир Рајић)

Мој живот
Писац: Велимир Рајић




* * *


        
МОЈ ЖИВОТ

Расклапа зора трепавице сане,
И буди данак са својега крила:
„Устани, драги, ноћ је веће била!" –
И данак слуша, и покорно сване,

И крвав исток у свом жару плане. –
У соби тама... Малога кандила
Последњи зраци, меки као свила,
Умиру: нема уља ко да кане...

Кандило моје! Ми смо среће једне:
И моје груди за животом жедне,
Ко ти за уљем. Мој дух, сваке ноћи,

И сваког дана, и свакога часка,
Пуцкара, пишти, али тога гласка
Нит чују, нити могу му помоћи!


Извор

  • Велимир Рајић: Песме и проза, Нова штампарија„Давидовић", 1908.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велимир Рајић, умро 1915, пре 109 година.