Мој деда, Солунац

Зимско вече, гори ватра, соба деце пуна,
а наш деда прича тужну причу са Солуна,
прош'о деда многе горе, окусио слано море,
пешке дош'о са Крфа до Чачка,
шта све није преживела та глава, сељачка.

Док је деда ратовао, цепао опанке,
три су пут родиле старе шљиве ранке,
прош'о деда многе горе, окусио слано море,
пешке дош'о са Крфа до Чачка,
шта све није преживела та глава, сељачка.

Чува деда стару пушку, на коња се пење,
а за празник увек носи солунско ордење,
прош'о деда многе горе, окусио слано море,
пешке дош'о са Крфа до Чачка,
шта све није преживела та глава, сељачка.