Московска краљица и цар Татаран
0001 Књигу пише русијска краљица,
0002 Те шаље цару у Станбола:
0003 „Чу ли мене, царе од Станбола,
0004 У тебе су до три добра моја
0005 Царевине, моје дедовине —
0006 Прво добро, царе Сулемане,
0007 Златна круна Душана Стевана,
0008 Штоно сте је, царе, преотели
0009 Од Лазара на пољу Косову;
0010 Друго добро крстата барјака
0011 А славнога цара Константина,
0012 Штоно си га, царе, преотео
0013 Кад си бијел Станбол освојио
0014 И славнога цара погубио;
0015 Треће добро, царе Сулемане,
0016 Та одежду светога Јована
0017 Кад си свето место освојио
0018 И бијеле цркве разорио.
0019 То ћеш мене, царе, оправити
0020 Налијепо у земљу Московску,
0021 А и ја ћу тебе даривати,
0022 Лијеп ћу ти пешкеш оправити —
0023 Навешћу ти на море ђемију,
0024 На ђемију од злата џамију
0025 И мунару да ти оџа виче,
0026 Те се шњиме твоји Турци диче;
0027 Од злата ћу месец начинити,
0028 Турићу га на врху на џамију,
0029 А у њега алем камен драги
0030 Да ти види оџа на мунару
0031 У поноћи као усред подне.
0032 Ако л’ мене, царе, не оправиш
0033 У Русију до три добра моја,
0034 Кунем ти се Богом истинијем,
0035 Покупићу силовиту војску,
0036 Сву ћу тебе земљу освојити,
0037 Отећу ти до три добра моја,
0038 Макар моју крдисала војску!”
0039 Кад краљица књигу накитила,
0040 Набрзо је цару оправила;
0041 Књига дође ка Станболу граду
0042 На кољено цару Сулеману.
0043 Када царе ситну проучио,
0044 Он краљици другу написао:
0045 „О госпођо, московска краљице,
0046 Ако тражиш до три добра твоја,
0047 У мен’ нису до три добра твоја,
0048 Већ су они у земљи Татарској,
0049 У онога цара Татарана,
0050 Он је онда добра освојио,
0051 А мене је земљу поклонио!”
0052 То кад чула госпођа краљица,
0053 Она ситну књигу написала,
0054 Те је посла у земљу Татарску
0055 На кољено цару Татарану:
0056 „Курво једна, царе Татаране,
0057 Ево мене кажу пријатељи
0058 Да ти кријеш до три добра моја —
0059 Златну круну Душана Стевана,
0060 И одежду светога Јована,
0061 Крстат барјак цара Константина,
0062 Штоно сте их, царе, задобили
0063 Кад сте српско царство освојили.”
0064 А кад цару ситна књига дође,
0065 Те видио што му краљица пише,
0066 На књигу се гротом насмијао,
0067 А краљици другу написао:
0068 „О књегињо, московска краљице,
0069 Истина је што ти људи кажу,
0070 У мене су сва три добра твоја,
0071 Али јесам на сабљу отео,
0072 Па их не дам, госпо, без јунаштва
0073 И без крви мојије Татара,
0074 Но ако ти стало за добрима,
0075 А ти купи силну твоју војску,
0076 Ајде шњоме у приморје равно,
0077 Покрај мора у поље Црњево,
0078 Да сабљама добра дијелимо,
0079 Па ако их отмеш на мегдану,
0080 Као и ја на пољу Косову,
0081 А ти носи у земљу Русију,
0082 Шњима дичи твоју Московију!”
0083 Кад краљици ситна књига дође,
0084 Те видела што јој Татар пише,
0085 На књигу се млада насмијала,
0086 Па четири ситне написала.
0087 Прву ситну књигу накитила,
0088 Те је шаље ломној Гори Црној
0089 На јунака Петровић’ владику:
0090 „О мој брате, Петровић’ владика,
0091 Како тебе ситна књига дође,
0092 Брзо развиј крстате барјаке,
0093 Под њи купи по избор јунаке,
0094 Скупи брате дванаест иљада
0095 Црногорца љута убојника,
0096 Ајде шњима граду Дубровнику,
0097 Те увези војску у ђемије,
0098 А извези у поље Кијево,
0099 Ту ћеш мене дочекат’, владико!”
0100 Другу ситну књигу накитила,
0101 Те је шиље од Беча ћесару:
0102 „Пријатељу, од Беча ћесару,
0103 С љутом сам се завадила гујом,
0104 Са проклетим царом Татараном,
0105 Но пошљи ми тридесет иљада
0106 И пред њима Лауд’ генерала,
0107 Нека иде с војском на Кијево,
0108 Ту ће нам се војске састанути!”
0109 Трећу књигу беше оправила
0110 Свом сестрићу од Леана краљу:
0111 „Мој сестрићу, од леана краљу,
0112 Ти покупи твоју силну војску,
0113 Поведи ми тридесет иљада,
0114 Мој сестрићу, Леа и Пољака,
0115 Ајде шњима на поље Кијево,
0116 Ту, сестрићу, да се састанемо!”
0117 А четврту књигу оправила
0118 Слуги своме, старцу Суварову,
0119 „Слуго моја, старче Суварове,
0120 Деде пусти по земљи курире,
0121 Нек’ се купе војске у гомиле,
0122 Па нек’ иду на поље Кијево!”
0123 Кад краљица књиге растурила,
0124 Она зове млада Кутузова:
0125 „Ађутанте, вјерна слуго моја,
0126 Дед изнеси крстате барјаке,
0127 А позови козаке јунаке,
0128 Ајде шњима на поље Кијево,
0129 Ја ћу повес’ азну и џебану
0130 И топове, тврду муницију,
0131 Ту ће нам се војске састанути!”
0132 Мили Боже, да чуда велика,
0133 Кад се крену госпођа краљица
0134 С војском својом на поље Кијево,
0135 Те разапе по пољу чадоре
0136 И пободе у земљу барјаке!
0137 Мало било, задуго не било,
0138 Ал’ ето ти Петровић’ владике
0139 И са шњиме млади Црногорци,
0140 Да је, кажу, дванаест иљада,
0141 Да ко броји, и више би било!
0142 Лијепо га дочека краљица,
0143 Намести му на одморак војску,
0144 А даде им ране изобилно.
0145 Затим мало време постојало,
0146 Ал’ ето ти старца Лаудана
0147 И он вози војску од ћесара,
0148 На пријепис тридесет иљада,
0149 Све катане Срба и Мађара.
0150 Кад га виђе госпођа краљица,
0151 Далеко га млада сусретнула,
0152 На добро га место наместила,
0153 А боље му војску угостила.
0154 Но кад јутром сунце огрануло,
0155 Ал’ ето ти од Леана краља,
0156 Води војску Леа и Пољака
0157 И Калмука, на гласу јунака.
0158 Боже мили, чуда великога,
0159 Кад краљица опази сестрића,
0160 У равну га пољу сусретнула,
0161 Па га љуби у бијело лице,
0162 А он тетку у десницу руку;
0163 Поведе га под шатора свога,
0164 Угости га пунчом и шећером,
0165 А послужи вином приморскијем.
0166 Таман седе госпођа краљица,
0167 А удрише свирке и бубњеви,
0168 Засјаше се злаћени барјаци —
0169 Ето слуге, старца Суварова,
0170 И он води краљичину војску;
0171 Млого старац, кажу, сакупио,
0172 Сакупио три стотин’ иљада,
0173 И пред њима славне капетане
0174 И на гласу силне генерале,
0175 Па их старац лепо уредио
0176 И краљици пред очи ставио.
0177 Кад видела госпођа краљица,
0178 Она викну те итре телале,
0179 А телали по војсци царевој
0180 Да се диже силовита војска
0181 Из Кијева у приморје равно,
0182 На Црњево на поље широко,
0183 Пред Турчина цара Татарана.
0184 А кад чула славна силна војска,
0185 Жељна војска боја са Турцима,
0186 Те се ома на пут опремише,
0187 Добро ступа низ приморје равно
0188 Док изађе на поље Црњево,
0189 Те краљица уставила војску.
0190 Но да ти је оком сагледати
0191 Курву једну, цара Татарана,
0192 Беше прије сакупио војску
0193 И дошао на поље Црњево,
0194 Тврђе, курва, место уватио,
0195 А прије се на бој наместио!
0196 Но кад дође госпођа краљица,
0197 Ома њему ситну књигу пише:
0198 „Чујеш ли ме, царе Татаране,
0199 Дај оправи до три добра моја
0200 Да не ломим коња ни јунака,
0201 Да не чиним крви од Турака!”
0202 Но да видиш цара Татарана
0203 Где краљици ’вако отписује:
0204 „Не будали, московска краљице,
0205 Ти не жали мојије Турака,
0206 Ни на гласу Татара јунака,
0207 Него удри кад је тебе драго!”
0208 Тако стаде три бијела дана;
0209 Кад четврто јутро освануло,
0210 Уранила госпођа краљица,
0211 К себе зове славне генерале
0212 И сестрића, од Леана краља,
0213 Те се састра русијска господа
0214 Под шатором госпође краљице.
0215 Таман седе госпођа краљица
0216 Са господом ријеч говорити,
0217 Стаде рика татарски атова,
0218 Изненада ударише Турци,
0219 Те краљици војску забунише.
0220 Турци бију, нимал’ не престају,
0221 На шаторе јуриш ударају,
0222 У бјегство јој војску окренуше
0223 И шатора њена опколише,
0224 Ђадијаху, брате, да заробе
0225 Госпођицу, московску краљицу,
0226 Да не беше Петровић’ владике.
0227 Прије мало војску пробудио,
0228 Па се шњоме беше подигао
0229 Да огледа поља покрај мора,
0230 Где би своју наместио војску,
0231 А кад виђе турску пријевару,
0232 А он викну силовиту војску:
0233 „Срби децо, млади Црногорци,
0234 А на помоћ госпођи краљици!”
0235 А кад чули млади Црногорци,
0236 Да је тебе било погледати
0237 Како танке пушке спопадоше,
0238 А у турску војску упадоше,
0239 Растиснуше Турке на буљуке,
0240 И на њине лаке џевердане,
0241 Те им грдне зададоше ране.
0242 Кад викнуше Србе и Маџаре,
0243 Ћесареве по избор катане,
0244 Растераше од шатора Турке,
0245 Избавише госпођу краљицу.
0246 А викнуше у војску телали,
0247 А удрише срби и Маџари,
0248 С другу страну Руси и Пољаци
0249 И козаци, на гласу јунаци,
0250 С треће старне, брате, ударио,
0251 Ударио од Леана краљу
0252 Са Леанци и силни Калмуци,
0253 И с четврте млади Црногорци
0254 И пред њима Петровић владика,
0255 Докле турску забунише војску,
0256 У бегство је, брате, обратише
0257 И у сиње море натераше.
0258 Мили Боже, чуда великога,
0259 Ђе Црњево у крв огрезнуло,
0260 А од војске цара Татарана,
0261 Што му бјеу бијели шатори,
0262 Све се беше у крв умрљало
0263 И у сиње море претворило.
0264 Што му војске од сабље утече,
0265 То с’ окрену низ то поље равно,
0266 А низ море ка Азову граду.
0267 Угледа их старче Суварове,
0268 Па подвикну Леа и Пољака,
0269 И козака, на коњу јунака,
0270 А са њима Срба и Маџара
0271 И пред њима Лауд’ генерала,
0272 Те низ море окупише Турке,
0273 Те се живом ватром потераше
0274 По мегдану тамо и овамо.
0275 Ту се просу крвца од Турака
0276 Као грозна киша од облака,
0277 Ту погибе тридесет везира
0278 И шездесет иљада Турака,
0279 А тридесет живи уватише,
0280 На пријепис царски азнадара
0281 И двадесет млади тевдедара,
0282 Сву цареву азну уватише,
0283 Сва три добра своја повратише,
0284 А у боју цара Татарана
0285 Погубише као магарана,
0286 Азова му тврда освојише
0287 И Браила одсвуд опколише,
0288 Те га бише три бијела дана,
0289 Четврти га на јуриш узеше
0290 И краљици књигу оправише.
0291 ’Вако пише старче Суварове
0292 Госпођици русијској краљици:
0293 „Ја ту бил и Браил освоил!”
0294 Па с’ одатле старац подигнуо
0295 И на Крма града ударио,
0296 Те и њега старац освојио
0297 На весеље госпођи краљици;
0298 Све татарско приморје добише,
0299 А здраво се дома повратише.
0300 Лијепо их дочека краљица,
0301 Дарива им крстате ордене,
0302 А соколу Петровић’ владици
0303 На земљу му указ учинила
0304 На годину дванаест иљада
0305 Све жутијех у злату дуката.
0306 Нека знаду по свету крајине
0307 Што ће рећи Московија равна —
0308 Није ласно шњоме војевати
0309 Нит’ ко може боја учинити!
