Морнар на повратку
Тихо дува вјетрић с горе,
И нинушка сиње море;
Морем једри морнар смјело,
Пјева радо и весело:
„Ој таласи! таласајте,
Даље чунић мој туркајте;
Код мога ме чека дома
Заручена скоро мома:
Носим њојзи прстен злати,
Преко мора саковати.
У њему су три камена,
За најслађа три спомена;
Први значи: видјесмо се;
Други значи: састасмо се;
Трећи значи: умр'јећемо,
А растат се ми не ћемо. —“