* * *
Море колико је Бањско поље
Море колико је Бањско поље,
Недо, бела Недо.
Море, ем широко, ем високо,
нигде му се крај не види.
У тој поље ништа нема, 5
само има једно дрво,
и оно је сагорело.
Иопод дрво ладна сенка,
и у сенку стадо овце.
Овчар ги је бела Неда, 10
на рука ву бела корпа,
а у корпу свилно платно,
и у платно танка игла,
и у иглу свилен конац,
те си везе бели рукав. 15
Загрмело ведро небо,
те убило стадо овце
и убило белу Неду
од Недине неправдине.
Неда кума заволела, 20
заволела и узела,
родило се мушко дете,
мушко дете сакатниче:
Ем без руке, ем без ноге,
ем без танка половина, 25
нема око, нема уво.
Бог да суди белу Неду.
Понели гу на сахрану.
Кад су били испред цркве
црквена се врата затварила, 30
од Недине неправдине
што је кума заволела.[1]
|
|
Певач, место записа и напомена
Казивала тетка Лоза (46 година), махала Трњарци — Горњи Стајевац.
Записао Звонимир Ж. Јовић
Референце
- ↑ Уз сваки стих се попева "Недо, бела Недо"
Извор
- Звонимир Ж. Јовић: Жетварске песме из Горње Пчиње, „Расковник", ХV (1989). бр. 57-58, с. 3-4.
