Мора-бора, не прелази

* * *


[Мора-бора, не прелази]

Мора-бора, не прелази
прек’ овога бјела двора,
е су на њем’ тврди кључи,
од нашега Сиодора,
Сиодора и Тодора, 5
и Марије и Матије
и сестрице Левантије,
која нема приступишта,
прек’ овога бјела двора,
ни камена каменица, 10
ни вјетрушна вјетрушница,
ни наметна наметница,
ни мађјона мађјоница;
докле не би пребројили,
на небу звијезде, 15
на гори лишће,
на мору пијесак,
у пољу вријесак,
на кучки длаке,
на појати сламке, 20
на кози руњу,
на овци вуну,
а кад би то пребројила,
вратилом се опасала,
заштикалом поштапала; 25
ушла у јајску љуску,
утопила се у морску пучину.
Тринка ти тракули,
врагу ти глава,
све јој козе враг однио, 30
мљеко јој се не сирило,
него рекла: јаох!
Јаох јој дала Лена, Плена
и Марија Магдалена.
Амин. 35

(52, т.II, св.5, с. 75))


Певач, место записа и напомена

Референце

Извор

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 106. бр. 139.
  • Врчевић, Вук. Народно сујеверје или врачање, слутња и бајање, „Србадија“, II (1876), св. 5, с. 75.