* * *
Момак Иван и Аница дјевојка
Пошећала краљица госпоја,
За њом шеће тријест дивојака,
Једне носе скуте и рукаве,
Једне мету бијеле сокаке,
Сама Маре носи огледало. 5
Њим говори краљица госпоја:
„Бора вами, тријест дивојака!
„Која вас је мом' Ивану драга?
Све дивојке преда се гледале,
Ал' негледа проклета Маруша: 10
„Ануша је твом'Ивану драга.“
Њим говори краљица госпоја:
„Ви је вод'те мору на обалу,
„Па је баците у дебело море.
Чула вила у гори зеленој, 15
То је била Иванова сека:
„Ђе с Иване, ђе си побратиме!
„Хити, ајде к мору на обалу,
„Ану су ти бацили у море.“
Иван дошо к мору на обалу, 20
И он скочи у дебело море,
Трећи дан он изпливао Ану,
И он вели: „Језус и Марија!
„Боже драги, оживи ми Ану!
„Често ћу се к миси налазити, 25
„Лемозине подукат давати,
„Коват цркви криже и калеже.“
И бог њему оживио Ану,
Он се с њоме веће оженио,
И с њом липи пород изродио. 30
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 181-182.
