Младо момче бога моли:
„Преправи ме ситан бисер
па ме носи пред кладанца.
Туј девојке воду точе,
да ме беру да ме нижу, 5
да ме вржу на бел’ грло,
да ја чујем што говоре.
Све девојке од мен’ зборе
а моја ме забравила,
с другога се и верила 10
и нишан му испратила —
рукавичке и тканичке
и пребеле кошуљице.“
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 751.
