Младост Доситија Обрадовића/3
| ◄ ДРУГА ПОЈАВА | ТРЕЋА ПОЈАВА | ЧЕТВРТА ПОЈАВА ► |
ТРЕЋА ПОЈАВА
Пређашњи без БАБА НИКОЛЕ
МАЈСТОР:
Ваљан, поштен човек! Баш ми је мило што сам га познао и што ми је овога дерана предао... (Доситију.) Но, шта сузиш?... Какав си ти јунак?... Хајде, хајде, исплачи се мало да ти срцу олакша, а после ће већ све добро ићи. У мени ћеш наћи доброга господара, само се ти владај поштено... (Другим момцима.) А сад хуја, момци, дванаести је сахат, а знате да моја баба не воли кад се на ручак задоцнимо. Но, Димитрије, хајде с нама.
ДОСИТИЈЕ:
Ја нисам нимало гладан.
МАЈСТОР:
А ти остани овде, а после ручка ћемо се већ разговарати о томе шта ће ти од сад бити посао. Хајд’те момци (Оде.)
ДРУГИ МОМАК (Доситију у поласку):
А шта си се снуждио?... Горе главу, господине пустиниче. (Оде.)
ТРЕЋИ МОМАК:
Чекај док будеш вуну чупао, неће ти на памет пасти, да се посветиш! (Оде.)
НИКА (обазире се):
Чуј, Димитрије, чекај ме овде, одмах ћу ја доћи; имам нешто да се с тобом разговарам. (Оде.)