Младост Доситија Обрадовића/14
| ◄ ТРЕЋА ПОЈАВА | ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА ► |
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
ИГУМАН и ДОСИТИЈЕ
ИГУМАН (уђе лагано — за себе):
Гледај ти њега!... Ја мислим он тумара по манастиру, а он међер седи у ћелији и чита! Какав је то светац?!... Хајде да видимо шта зна?... (На глас.) Но, Димитрије, шта читаш?
ДОСИТИЈЕ (скочи на ноге):
Читам „Житија свих светих".
ИГУМАН:
Е да?... Па дед читај ми мало да и ја чујем.
ДОСИТИЈЕ (чита):
„Страданија свјатих мучеников: Гурија, Самона и Лва. Јегда церков Божја от началњејших слуг дјаволских Диоклетијана и Максимилијана по премногу бје гонима, и јако корабл в мори мира бједами обуревајема, в то времја обрјетаху сја два правовјерна мужа, Гурији и Самон, близу Едеса града, иже не изволиша в Едесје жити модви ради и безаконија бивајуштих"....
ИГУМАН (зачуђен, узме другу књигу и пружи је Доситију):
Дед сада читај из ове књиге.... Ево почни овде.
ДОСИТИЈЕ (чита):
„Сији свјати оци наши божественаго немерцајушчаго свјета синове, приљепиша сја к Богу и, оставл матер, чада, и дом свој отидоша в пустињу пдјеже от сатани искушајеми, побједиша јестества"...
ИГУМАН:
Па знаш ли ти из сваке књиге тако лепо читати?
ДОСИТИЈЕ:
Из сваке, оче игумане.
ИГУМАН (погледа га, па онда оштро):
На мах тај час узми твоју торбу, пак иди, куд ти драго. Право је рекао Антоније, да ти нећеш код мене ни три дни бити!
ДОСИТИЈЕ (ван себе):
Ви ме терате?!
ИГУМАН:
Одмах да одлазиш!
ДОСИТИЈЕ:
Али зашто?!... Шта сам скривио?!
ИГУМАН:
Ти још питаш?... Зар не знаш?
ДОСИТИЈЕ:
Ни из далека!
ИГУМАН:
Да ти кажем, дакле. Ако ти будеш добар и послушан тако, како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смејати, а ја сам љут, пак ето ти кавга готова.
ДОСИТИЈЕ (одане):
Хвала Богу, кад је само то!... Оче игумане, немојте ви мене терати; ја се вами нећу ругати, већ ћу вас љубити и поштовати као свог рођеног оца, а ако се моје срце не вара, ја већ предвиђам да ћете ви бити мој добротвор и отац!
ИГУМАН:
Шта велиш, деране?!.. Оди да те пољубим....(Пољуби га.) Ти си добро дете, а нећеш се за ове твоје речи никад преварит!... (Отрчи на врата и виче.) Оче Јанићије.... оче Антоније.... оче Василије.... ходите овамо.... зовите и друге.... ходите брзо....