Младост Доситија Обрадовића/13
| ◄ ДРУГА ПОЈАВА | ТРЕЋА ПОЈАВА | ЧЕТВРТА ПОЈАВА ► |
ТРЕЋА ПОЈАВА
ДОСИТИЈЕ сам
ДОСИТИЈЕ:
Ево ме, дакле, у манастиру и то у Опову! Моја се жеља испунила и ја сам тако срећан и задовољан!... Како је лепо овде!... Свуда мир и тишина; свуда кротки и богу угодни људи. Па тек игуман!... Како му је лице благо и пуно љубави. Чим ме погледао, задобио је срце моје. Чини ми се као да га познајем од много година и као да ми је својим погледом рекао: ја ћу бити твој добротвор и отац! Благо мени, како сам срећан!... А јесам ли ја заслужио толику срећу? — Да богме да сам! Зар ја нисам увек тако богу угодно живео, многе свете књиге читао, свагда у цркву ишао?!.. Па тек сада, могу ићи и на утрење и на вечерње и на свако бденије, а могу и толике књиге прочитати!... (Окрене се.) Ах! Ево књига!... Колико их много има! Брзо да видимо какве су?... (Приближи се књижници, узима једну по једну књигу и чита јој натпис.) „Зборник“.... „Часловац“... Баш добро и тако сам мој продао за седам марјаша.... (Чита даље.) „Псалтир".... „Месецослов“.... то морам читати.... „Каноник“.... и то ћу читати.... „Полустав“.... шта ли ће то бити?! — Видећемо кад прочитамо.... „Требник“.... каква ли је то књига? Ал’ већ прочитаћу је.... „Алфавит духовни“.... Алфа — то је грчко „аз“.... То за цело мора бити добра књига! То морам прочитати.... А каква је ова тако велика књига?.... (Отвори је и чита.) „Житија свих светих на три месеца: марта, априла и маја“.... ха, то је књига за мене! Од кад сам желео такву једну књигу!... Њу морам одмах читати. (Отвори књигу и задуби се у њу.)