Мијат Томић и паша од Будима
Уранио Томи Мијовиле
Прије зоре и бијела дана,
Око њега тридесет другова.
Па дружини Мијо говорио:
»Дружинице, мила браћо моја, 5
Ево мени листак књиге дође
Од онога паше будимскога,[1]
Зове паша у поље ливањско.
Он је доли на пољу зелену,
Свилени је шатор разапео, 10
Те он наске на виру позивље;
Већ дружино, драга браћо моја,
Када сутра били дан осване,
Дан осване и огране сунце,
Свитло своје видите оружје, 15
И пушкама привијте кремење,
Отић ћемо пашу поздравити.«
Кад у јутра јутро освануло,
Опреми се Мијо и дружина,
Те ето ј и низ Пролог[2] планину, 20
Успут ји је Мијо свитовао:
»Кад будете пашину чадору,
Ја ћу ући паши под чадора,
Ви станите около чадора,
На танку се ослоните диљку, 25
А до пола ноже потегните,
Те гледајте један на тројицу.«
У тој причи приспише чадору,
Кад бијаху свилену чадору,
Мијо паши скочи под чадора, 30
А дружина около чадора,
На дуге се ослонише диљке,
А до пола ноже повадише,
А све гледа један на тројицу.
Мијо паши Бож'ју помоћ виче, 35
Паша му је приватио здрављем:
»Да си здраво горска харамијо!
Ту сидили и иглендисали,
А вели му паша од Будима:
»Ја Бога ти Томићу Мијате, 40
Зашто твоје не посида друштво,
Друштво је се твоје уморило.«
Истаче се Мали Маријане,
Те говори паши од Будима:
»Ја Бога ми паша од Будима, 45
Неко Мију сва двори дружина
У планини под јелом зеленом.
Када Мијо ладно пије вино.«
У том црну каву изнесоше,
Те је дају Томицу Мијату. 50
Мијат руком 'вати се шарпеља
И извади плоску јаворову,
У којој је припека ракија,
Те наздрави паши од Будима,
Али му вели паша од Будима: 55
»Ја не пијем припеку ракију,
Већ ја пијем каву из финџана.«
На њег Мијо очи исколачи.
Примиче се паши будимскоме;
А кад види паша од Будима, 60
Он се маша руком под срџаду,
Те извади жежени' дуката.
Па говори Томићу Мијату:
»На то теби Томићу Мијате,
Те промини дружини опанке 65
И напиј се руменике вина.
Да сам знао не би те ни звао.«
Мијо оде пустој Камешници,[3]
Оста паша под билим чадором.
Давно било на љутој крајини, 70
Давно било сад се спомтњало,
А ми били здрави и весели!
Од Дувна (крај XIX. ст.)
