Мислиш, дико, да не марим за те?
Марим за те, и срце ми знаде!
Кад те с сетим, хоћу да полетим,
Кад узданем, хоћу да изданем,
Кад у цркви, молим Бога за те,
Кад из цркве, све се смејем на те,
Очи кријем, да се не насмијем,
Што их кријем, све се већма смијем.
Сладко име, што гинем за њиме!
Није име, да гинем за њиме,
Већ је име, да се дичим њиме!

Извор

уреди

Стеван Бошковић. 1879. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 25.