Милош Обилић и Јово Играловић

* * *



Милош Обилић и Јово Играловић

Вино пију до два побратима
У мејани под зеленом јелом;
Једно јесте Милош Обилићу
А друго је Играловић Јова.
Фалио се, који има с киме, 5
Који братом, а који са сејом.
Ал' беседи Играловић Јова:
„Ој Бога ти, Милош Обилићу,
„Имам сеју од шеснајст година,
„Она не зна на чем жито расте, 10
„На чем жито, на чем рујно вино!“
Ал' беседи Милош Обилићу:
„Не фали се, не швањи се, Јово,
„Знам ти сеју од песнајст година,
„Ево данас већ седам година, 15
„Како сам ти обљубио сеју!
„Дао сам јој седам појасева,
„А и седам новајли ципела
„Оку злата и три литре свиле!“
Ту не стоји Играловић Јова 20
Већ усједе на коња доброга,
Па се вину преко поља равна
Кано звезда преко неба сјајна.
Кол'ко га је угледала сеја,
Толико је пред њег' ишетала, 25
Па беседи јединица сеја:
„Ој Бога ти, мој брате једини,
„Каква ти је голема невоља,
„Кад си твога шару ознојио,
„И у белу пену обукао?" 30
- „Не питај ме, моја мила сејо,
„Каква ми је голема невоља,
„Већ ми тражи седморо кључева,
„Да отворим седморо сандука,
„Да ја видим имаш доста дара! 35
„Синоћ сам те у вину попио,
„Да за кога не бих ни жалио,
„Већ за оног, за кога не мариш!“
Нађе сеја седморо кључева,
Па отвори седморо сандука; 40
Па он нађе седам појасева,
И седморо новајли ципела,
Оку злата и три литре свиле.
Па је пита Играловић Јова:
„Ој Бога ти, јединице сејо, 45
„Од куд' теби седам појасева,
„Од куд' седам новајли ципела,
„Ока злата и три литре свиле?"
Ал' беседи јединица сеја:
„Ој Бога ти, мој брате једини, 50
„Учила сам седам девојака
„Учила итан везак вести;
„Дале су ми седам појасева,
„А и седам новајли ципела,
„Оку злата и три литре свиле!“ 55
Ал' ућути Играловић Јова,
Трже сабљу од свилен-појаса,
Па удара своју милу сеју,
Па како је лако ударио,
Са црном је земљом саставио. 60
Види јој се џигерица бела!
Ал' беседи Играловић Јова,
Он беседи својој вјерној љуби:
„Ој Бога ти Анђелија љубо!
„Иди горе у пребјеле дворе, 65
„Заова ти замрсила свилу,
„Замрсила белу и црвену,
„Па те зове да одмрсиш свилу!"
Иде љуба Играловић Јове,
Она иде у пребјеле дворе, 70
До колена угaзила крвцу.
Па беседи Анђелија љуба:
„Ој Бога ти, моја заовице,
„Јесам ли ти говорила лепо:
„Не љуб' кријућ Милош Обилића, 75
„Јер ће чути Играловић Јова,
„Па ће тебе погубити младу!“


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 67-69.