* * *


Месечино

Месечино, царева неверо,
што не грејеш цару на вечеру,
него грејеш ајдуци по гору?
Сви ајдуци увише барјаци,
ајдук Ђура барјак не увива, 5
— Уви, Ђуро, крсташа барјака,
ситна га је роса оросила.
— Нек га роси, пуст’да га остане!...


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 43.