Мегдан Краљевића Марка са Сибињанин Јанком

* * *


Мегдан Краљевића Марка са Сибињанин Јанком

Хвалио се Сибињанин Јанко,
По Сибињу по б’јеломе граду:
„Доста јунак јесам погубио,
Седамдесет младијех Мартолова,
И тридесет и три заточника; 5
Јоште мислим до три побратима;
Краљевића с Хрељом Бошанином,
И побратима Кобилић Милоша."
Али у Марка доста пријатеља,
Још повеће Богом побратима, 10
Брзо Марку гласе догласили.
Он посиде шарца големога,
И он иде к Сибињу билому;
Али је Сибињ магла притиснула.
Под њнм Марко чадор распињао, 15
Код чадора копје посадјује,
А за копје шарца привезао,
Пак ми леже почиват’ уморан.
Ал’ се шета Снбињка дјевојка,
Од Сибиња града по зиду, 20
Под Сибињем чадор угледала,
Препаде се, у Сибињ побјеже,
И дозивље сибињске војводе:
"3ла вам срећа, сибињске војводе!
Свилен шатор под Сибињем градом, 25
Под чадором голем јунак лежи,
Кад чадора коња привезао.“
Исшеташе сибињске војводе,
Један сиде браде до појаса,
Други црна брка до рамена, 30
Трећи младо момче голобрадо.
Који сиде браде до појаса,
Оно ми је Сибињанин Јанко;
Који црна брка до рамена,
Оно му је сестричић Секуле; 35
Који дите мдадо голобрадо,
Оно Јуре, дите Секулово.
Позна Јанко Краљевића Марка,
И говори сестричић Секулу:
"Врати то се к билому Сибињу, 40
Доведи ми дора коња мога,
И донеси копје коштаново,
Да ја Марку на мејдан изидем."
Секул иде к билом Сибињу,
Доведе му дора коња големога, 45
И донесе копје коштаново.
Иде Јанко Марку на мејдан,
Ал’ се скочи дели Краљевићу,
И посиде шарца големога,
Тер се с Јанком гони по мејдану, 50
И удари Јанка копјем бојнијем.
Колико га удари лагахно,
Кроза њ бојно копје пролећало,
Пак му русу одсијече главу.


Извор

Валтазар Богишић: Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. 1, Биоград, 1878., стр. 242-244.