* * *
Мајка куне а шћер отклиње
Мајка Мару кроз три горе звала,
Мара јој се кроз седам одзивље:
„Јеси л' шћери, објелила платно?“
„Њесам мајко, јоште ни почела,
„Момче мије воду замутило.“ 5
„Куни шћери, обједа кунемо:
„Шћери моја, студено му срце!“
„Мајко моја, ка' на гори сунце!“
„Црн му образ пред људима био!“
„Мати моја, ка' планински снијег!“ 10
„Тамо шћери, он се објесио!“
„Мати моја, о грлу мојему!“
„Тамо шћери, ране га допале!“
„Мати моја, од мојих зубова!“
„Тамо шћери, вода га носила!“ 15
„На мому га двору нанијела!“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 105.
