* * *


Мајка и Нера

Јаша[1] коња аџамију,
Нанесе ме на влаињу,
У влаиње три девојке,
Једну мајка тајно кара:
"Кучко Неро! где си била?" — 5
"Не карај ме, мила мајко!
"Ја сам била на Дунаву,
"Гледала сам младе Немце,
"Ал' што виде једно Немче,
"Да ми оће свекар бити, 10
"Дала би му кошуљицу,
"Да је дере за живота;
"Штоно виде друго Немче,
"Да ми оће девер бити,
"Дала би му златан јаглук, 15
"Да га дере за живота:
"Ал' што виде треће Немче,
"Да ми оће драги бити,
"Дала би му чарне очи,
"Да и љуби за живота."20


Референце

  1. Јаша мјесто јаа (управо јахах). Ова погрјешка иде међу оне, што се говори (н. п.) премећати (мјесто преметати), пужати (м. пузати) и т. д. у Сријсму, у Бачкој и у Банату мјесто јахати јешем говори се јашити јашим (то је управо као: миришити миришим, мјесто мирисати миришем).

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 368-369.