Мајка жени сина Хусеина

* * *


[Мајка жени сина Хусеина]

Мајка жени сина Хусеина,
Ожени га лијепом ђевојком,
Па се пропи сине Хусеине.
Ну да видиш остарјеле мајке:
Припе печу, пригрну фереџу, 5
Она хода од кахве до кахве,
Нигђе Хуса наћи не могаше.
Она оде у пјану механу,
И ту нађе сина Хусеина.
Он ми пије пиво племенито, 10
Говорила остарјела мајка:
„Сине Хусо, жив не био мајци!
Што не гледаш шта ти љуба ради?
Наб’јели се и набаками се,
Бојат се је, да не ашикује." 15
Кад то чуо сине Хусеине,
Златном чашом о тле ударио,
А трпезу ногам’ погазио.
Оде Хусо свом бијелу двору.
Од одаје врата затворена, 20
Измиче се сине Хусеине,
Измиче се, ногама удара,
Па обио на одаји врата:
У одаји ложница прострта,
У њој леже до два Џенетића, 25
Међу њима невјерница љуба.
Говорио сине Хусеине:
„А чујеш ли моја невјернице,
Ил’ је сила, ил’ је драга воља?“
Она њему ’вако одговара: 30
„А чујеш ме беже Хусеине,
Да је сила, у гори би била,
Не би била у твојим дворима,
У дворима на твојој ложници.
Није сила већ је драга воља.“ 35
Кад то зачу сине Хусеине,
Махну сабљом, осјече јој главу.
И погибе, жалосна јој мајка!


Референце

Извор

  • Босанска вила, година VII, број 22 и 23, Сарајево, 10 и 20 августа 1892, стр. 359-360.