Мајка Мују по сабаху буди

* * *


Мајка Мују по сабаху буди

Мајка Мују по сабаху буди:
— Устај, Мујо, сабах ће ти проћи!
— Прођи ме се, мила моја мајко!
Синоћ идућ’ из пјане механе,
сретоше ме два пашића млада, 5
сретоше ме и обранише ме.
Већ чули ме, мила моја мајко,
ако мени суђен сахат дође,
лијепо мене, мати, опремите,
у те струке танке завијајте, 10
пушчајте ми перчин низ тенешир
па ме носте крај Ченгића двора,
нек ме гледа Малка Ченгићева!
То изусти, па душицу пусти.
Лијепо Мују мати опремила. 15
Узеше га хоџе и хаџије,
крај Ченгића двора пронесоше.
Углеђа их Малка Ченгићева
те је мајци ’вако говорила:
— Нуто, мати, Мује јединога! 20
То изусти, па душу испусти.
Ту стадоше хоџе и хаџије
те и Малку лијепо опремише,
код Мује јој раку ископаше,
међу њима пенџер оставише.25


Референце

Извор

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 571.