* * *
Мајка, сеја и љуба
Млад се Јово по чардаку шеће,
Под њиме се чардак проломио,
Те он сломи своју десну руку;
Брзо му се љекарица нађе,
Љекарица, из горице вила, 5
Али млого иште љекарине:
Од матере б'јелу десну руку,
Од сестрице косу с уплетњаком,
А од љубе ђердан од бисера.
Мајка даде своју десну руку, 10
Сеја даде косу с уплетњаком;
Љуба не да ђердан од бисера:
"Не дам, Богме, мог бисера б'јела,
"Ја сам њега од оца дон'јела."
Ражљути се загоркиња вила, 15
Па отрова рану Јованову,
Умре Јово, жалосна му мајка!
Закукаше до три кукавИце:
Једна кука, никад не престаје.
Друга кука јутром и вечером, 20
Трећа кука, кад јој на ум падне;
Која кука, никад не престаје,
То је јадна Јованова мајка;
Која кука јутром и вечером,
То је тужна Јованова сеја; 25
Која кука, кад јој на ум падне,
То је млада Јованова љуба.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 445-446.
