Марко сестру препродава
Марко пије с Немци рујно вино,
у пијанку сестру препродава.
Сестра брату потијом говори:
„Заш ме, брале, Немцим’ препродаваш?
Да л’ не сам те, брале, послушала, 5
да л’ не сам ти вино наслужила,
да л’ не сам ти друштво дочекала,
’е л’ не сам ти коња опремила?”
А брат сестре потијом говори:
„Чујеш мене, моја мила сестро, 10
ти си мене лепо послушала,
ти си мене вино наслужила,
ти си мене друштво дочекала,
ти си мене коња опремала,
ал’ си ми се с љубе посвађала.“ 15
„Ајд ме, брале, барем испратите.“
Испрати гу најмалеји братак.
Кад бејаше преко бели Дунав,
сестра брату потијом говори:
„Брегом, брале, брегом, брег се рони, 20
брег се рони, ракитом се ломи.“
Братак штуче, а сестрица пуче.
Мртва уста њојна говорила:
„Моја мајко, дрво обгорело,
мој баштице, ћутук над планину, 25
а братанче, најголеми роде.“
