Марко Краљевић и невјерна љуба (МХ2)

* * *


Марко Краљевић и невјерна љуба
5

0001 Отправи се Краљевићу Марко
0002 Ловит лова у зелене горе.
0003 Лови лова по гори зеленој,
0004 Њега вила из горице виче:
0005 ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0006 Имаш Јелу, л’јепу љубу твоју,
0007 Али јој је залуду љепота,
0008 Љуби Јеле потајно јунаке,
0009 А највише вјерна слугу твога,
0010 Слугу твога Сенковића Луку,
0011 Кој’ је прије у тебе служио,
0012 И у тебе и у баба твога.”
0013 Говори јој Краљевићу Марко:
0014 ”А не лудуј, б’јела моја вило!
0015 Није Јеле така љуби моја,
0016 Није никад о тому радила,
0017 Ни љубила младога јунака
0018 Изван мене, свога господара.”
0019 Говори му од планине вила:
0020 ”Краљеивћу, послушај ме, Марко!
0021 Али мене вјеровати не ћеш?
0022 Кад ти двору бијелому дођеш,
0023 Справљај, Марко, господске обједе
0024 И позови пријатеље твоје
0025 И све слуге старца баба твога,
0026 Што су прије у тебе дворили,
0027 И у тебе и у баба твога,
0028 Немој слугу Сенковића Луку,
0029 Па ћеш видјет, Краљевићу Марко!
0030 Што ће р’јети Јеле, љуби твоја.”
0031 Кад је Марко вилу разумио,
0032 Он се врти двору невесело.
0033 Кадар Марко б’јелу двору дође,
0034 Справља Марко господске обједе.
0035 Све позове своје пријатеље
0036 И све слуга старца бабе свога,
0037 Што су прије у баба дворили,
0038 Не ће слугу Сенковића Луку.
0039 Кад видјела Јелица Маркова,
0040 Рече Марку, господару своме:
0041 ”Господаре, Краљевићу Марко!
0042 Све си слуге на објед позвао,
0043 Што су прије у тебе дворили,
0044 И у тебе и у баба твога,
0045 Н’јеси слугу Сенковића Луку,
0046 И он те је вијерно дворио,
0047 Није ти се Лука омразио.”
0048 Мудар био Краљевићу Марко,
0049 Па је Јели тихо бесједио:
0050 ”Прости, Јеле, драга дупо моја!
0051 Прости мени, заборавио сам.
0052 Пођи, Јеле, али пошљи кога,
0053 Двор на б’јели Сенковића Луке,
0054 Да он дође у нас на обједе.”
0055 Кад је Јеле Марка разумјела,
0056 Она богме не шаље никога,
0057 Нег се л’јепо млада наресила
0058 И отиде кули низ скалине,
0059 Па прошета низ росне ливаде
0060 На двор б’јели Сенковића Луке.
0061 Кад му кулу под бијелу дође,
0062 Пред кулом ми млада Луке мајка.
0063 Кад је видје Јелица Маркова,
0064 Добро јој је јутро називала:
0065 ”Добро јутро, млада Луке мајко!
0066 Је л’ у двору Лука, д’јете твоје?”
0067 Одговара млада Луке мајка:
0068 ”Прођ’ се, Јеле, Луке, сина мога,
0069 Не тражи га Бога до милога!
0070 Да обазна Марко господаре,
0071 Мој би Лука погинути мого.”
0072 Све то чује Сенковићу Лука,
0073 Ел у кули врућу кафу пије.
0074 Кад чу гласа Јелице Маркове,
0075 Врућом кафом у таван удрио,
0076 Па потрча низ бијелу кулу
0077 У сусрете к Јелици Марковој.
0078 Ђе је срио, ту је загрлио,
0079 Уведе је у бијеле дворе,
0080 Љуби Лука Јелицу Маркову.
0081 Ал говори Јелица Маркова:
0082 ”Мој соколе, Сенковићу Лука!
0083 Мој те Марко пуно поздравио,
0084 Да ти дођеш нашој кули танкој,
0085 Да је велик објед преправио,
0086 Пријатеље на објед позвао
0087 И све слуге старца баба свога,
0088 Што су прије у Марка дворили,
0089 Да ти са мном танкој кули дођеш.”
0090 Отоле се ш њоме оправио.
0091 Кад су били росне низ ливаде,
0092 Ни тамо се мироват не даде,
0093 Него пође Марку по за дворе
0094 Под његове зелене наранче
0095 И ту љуби Јелице Маркове.
0096 Мисли јадан Сенковићу Лука,
0097 Да га нико не гледа одникле,
0098 Све га гледа Краљевићу Марко.
0099 Стисне тврђе срце од камена,
0100 Мучи Марко, не говори ништа.
0101 Дође Јеле двору у бијеле,
0102 Поред ш њоме Лука Сенковићу.
0103 Кад у б’јеле дворе ушеташе,
0104 Брзо вр’јеме од обједа било.
0105 Око св’јетле споре посједоше,
0106 Ту приносе монци и монкиње,
0107 Дворе госте око сопре св’јетле.
0108 А када је по боједу било,
0109 Да ко види Краљевића Марка,
0110 Ђе рствора шарене сандуке!
0111 Из сандука износио даре,
0112 Сваком Марко штогод даровао,
0113 Не дарива Луку Сенковића.
0114 Жао било Јелици Марковој,
0115 Говорила господару Марку:
0116 ”Што ће ријет, драги господаре!
0117 Свакоме си штогод даровао,
0118 Н’јеси слуги Сенковићу Луци?
0119 И он те је вијерно дворио,
0120 Даруј и њег, драги господаре!”
0121 Говори јој Краљевићу Марко:
0122 ”Прости, Јеле, драга душо моја!
0123 Прости мени, заборавио сам.
0124 Ал за Луку немам добра дара,
0125 Чијем бих га л’јепо даровао,
0126 Нег ти пођи у горње таване,
0127 Донеси ми са чивије ћорду,
0128 Што је јесам скоро куповао,
0129 Што ћу њоме Луку даровати.”
0130 Кад је Јеле разуамјела Марка,
0131 Скаче Јеле на ноге лагахне.
0132 Како кули уз скалине скаче,
0133 По четири скалина прескаче,
0134 Еда прије у чардаке дође.
0135 Па прихвати за чивије ћорду,
0136 Ш њоме иђе кулу низ бијелу,
0137 Носи бритку у десници ћорду.
0138 Кадар сађе за свијетлу сопру,
0139 Не да ћорду Краљевићу Марку,
0140 Нег је дава Сенковићу Луци.
0141 А бесједи Краљевићу Марко:
0142 ”Дај је мени, Сенковићу Лука!
0143 Да ти кажем, теглит како ћеш је
0144 И како се из сагрије влачи.”
0145 Кад то чује Сенковићу Лука,
0146 Дава Марку из деснице ћорду.
0147 Када се је Марко добавио,
0148 Из сагрије ћорду извадио,
0149 А удари Луку Сенковића,
0150 По злу мјесту, по десну рамену.
0151 Како га је полако удрио,
0152 У двије га поле раставио,
0153 Дв’је га поле на таван паднуле.
0154 Викну Јеле, љубовца Маркова:
0155 ”Што учиниш, да од Бога нађеш!
0156 Што погубиш Луку Сенковића,
0157 Нема мајка, нег њега једнога,
0158 Јадну мајку у црно завио!
0159 Што је теби Лука учинио,
0160 У чему је теби сакривио?”
0161 Кад то чуо Краљевићу Марко,
0162 За жуте је косе прехитио,
0163 Па је вуче из танахне куле.
0164 Распреле јој двије плетенице,
0165 А уплеће шарцу у репину,
0166 Ш њоме оби дрвље и камење,
0167 Разнесе јој и кости и месо.
0168 Кога није, до хљеба не ије!
0169 Зло живјела, горе погинула.


Извор

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.