Маричић Мијат и Вила
Бол болује Маричић Мијате,
У висини у Пролог планини,
Нит' ко иде, нит” за здравље пита,
Него тица један црн гавране,
Он је к њему често долазио, 5
И у кљуну лијек доносио.
Ал' говори Маричић Мијате:
„Бога теби, тицо црн гавране!
„Ти га ајде к оном” сињем' мору,
„Па ти сједај на студене стине, 10
„Па ту слушај три бијела дана,
„Жали-л' ико Мију Маричића.“
Он одлази к оном' сињем мору,
Па он сједа на студене стине,
Па он слуша три бијела дана, 15
Како жале Мију Маричића:
Мајка жали, никад непрестаје,
А љубовца, кад јој на ум пане,
А сестрица јутром и вечером.
Када прошла три бијела дана, 20
Ал' се крену тица црн гавране,
Па он оде у Пролог планину.
Док је дошо у Пролог планину,
Крвавом је пињом запињио,
А својим' се крилим' подпрегнуо, 25
И нашао Мију Маричића:
„Бога теби, Мијо Маричићу!
„Мајка жали, никад непрестаје,
„А љубовца, кад јој на ум пане,
„А сестрица јутром и вечером.“ 30
Ал' говори Мијо Маричићу:
„Ја ти имам свог’ доброг коњика,
„Незнам ком' би њега оставио.
„Да бих њега мајци оставио,
„Мати ми је јако остарила, 35
„Често би га на трге гонила,
„У јефтину цину уцинила,
„Људи би ми дору устриљали.“
То слушала вила из планине,
Па говори Мији Маричићу: 40
„Бога теби, Мијо Маричићу!
„Ти дај мени свог’ доброг дорина,
„Ја ћу тебе у гроб сахранити,
„И на гробу цркву узидати,
„Око цркве клупе поградити, 45
„Око клупа шљиве посадити,
„Око шљива воду наводити,
„Ко је трудан, нека одпочива,
„Ко је гладан, нека једе шљива,
„Ко је жедан, нека пије воде, 50
„Ко ј' болестан, нек' се богу моли
„Све за душу Мије Маричића.
„Ако лажем, ујели ме вуци
„Пред џамијом, ђе клањају Турци!“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
