Малета хајдук укопава сватове, које је побио
0001 Мили Боже, на свему ти хвала,
0002 Гдје у јесен гора пролистава,
0003 И у гори јабука цвјетава –
0004 Крож њу иђу кићени сватови.
0005 До питоме дођоше јабуке,
0006 На јабуку барјак наслонише,
0007 Под јабуком табор учинише,
0008 Из мјешине рујног вина пише.
0009 Лађан вјетар иза горе пуше,
0010 Окреће им барјак наопако;
0011 Од сватова нитко то не види,
0012 Него сама лијепа дјевојка.
0013 Она каже куму и дјеверу:
0014 »Драги куме и мили дјевере!
0015 Није добро, нити га се надај:
0016 Из горе нам лађан вјетар пуну,
0017 Окрену нам барјак наопако;
0018 У гори је Малета ајдуче,
0019 Трипут ме је у мајке просио,
0020 С мојом мајком много потрошио,
0021 И мене би била дала мајка,
0022 Ал ја нисам ћела поћи сама,
0023 Него сам га још и прекорила,
0024 Да ја не ћу њему бити љуба,
0025 Јер ће мене забољети руке,
0026 Перући му крваве рукаве.
0027 Малета се мени загрозио:
0028 Кад се гође будем удавала,
0029 Да ће мени путе претјецати,
0030 Да ће мени свате дочекати,
0031 Па ће моје свате погубити,
0032 Ма и мога млада ђувегију
0033 И на образ њихов ме отети.
0034 Могла би га мјера намјерити,
0035 Мого би нам јада задавати;
0036 Ни досад се није оженио,
0037 Вав’јек чека мога удавања.«
0038 Пјани бише куме и дјевере,
0039 Пјани бише, пјано говорише,
0040 Саму Богу на жа’ учинише
0041 И дјевојку младу слободише:
0042 »Ти се не бој, мила наша снашо!
0043 Док је наша на рамену глава,
0044 А с тридесет господе сватова.«
0045 Они супрот Богу говорише:
0046 »Ма да небо на земљицу падне,
0047 На копља би њега дочекали,
0048 Нит би смјело на нас ударити,
0049 Камо л’ да би Малета ајдуче
0050 А са својих тридесет ајдука.
0051 Он се боји миша испод кладе,
0052 Камо л’ не би господе сватова!«
0053 Срџба божја по њима падала
0054 И Малету к њима испутила.
0055 Малета се близу примакао,
0056 Нитко њега није опазио,
0057 Нити свати, а нити дјевојка.
0058 У ајдука приправно оружје,
0059 У сватова, кад се што догоди.
0060 Своје друштво Малета разреди,
0061 Да убије сваки по једнога,
0062 Он ће убит ђувегију млада.
0063 Смјеста пуче тридесет пушака,
0064 И погуби тридесет сватова.
0065 А Малета млада ђувегију.
0066 Сама оста лијепа дјевојка;
0067 Ухвати је Малета ајдуче,
0068 Ухвати је за бијелу руку:
0069 »Стан’, дјевојко, варалице моја!
0070 Откад јесам овдје у животу,
0071 С киме јесам дугове дугова’,
0072 Сваком јесам поштено вратио,
0073 Чини ми се, и теби ћу твоје,
0074 Јер је згода и прилика моја.
0075 Што сам река’, ја нисам порека’,
0076 Куд сам поша’, тамо јесам доша’.
0077 Знадеш, да сам теби обећао,
0078 Да ћу твоје путе претјецати,
0079 Да ћу твоје свате погубити.
0080 Ти си мене корила код мајке,
0081 Да ће тебе заболити руке,
0082 Перући ми крваве рукаве,
0083 Ал већ има тридесет година,
0084 Да четујем по гори зеленој,
0085 Па ми н’јесу крвави рукави.
0086 Ја не кољем младије’ јањаца,
0087 Нити кољем по гори чобана,
0088 Нити робим по селу сељана,
0089 Већ ја робим по граду грађане,
0090 Који робе по селу сељане.
0091 И јесам их доста поробио,
0092 И доста сам мала задобио,
0093 Могу сада дворе сазидати.
0094 Н’јесам тебе за себе просио,
0095 Да ћу тебе по гори водити,
0096 Нег ћу с тобом по двору шетати.«
0097 Њему вели лијепа дјевојка:
0098 »Господине, Малета ајдуче,
0099 У животу ја сам опазила,
0100 Да не море бити нам’јењено,
0101 Него што је коме досуђено,
0102 И ја јесам твоја суђеница.
0103 Пушти мени моје б’јеле руке,
0104 Да дарујем кума и дјевера,
0105 И они су мене даровали,
0106 Да им лице покријем марамом,
0107 Да им вране очију не ваде.«
0108 Малета јој за добро примио,
0109 Б’јеле њојзи руке отпуштио.
0110 Она гази од мртва до мртва,
0111 Ма не тражи кума ни дјевера,
0112 Него тражи млада ђувегије;
0113 Кад је нашла дувегију свога,
0114 Вадила му ноже иза паса,
0115 Ударила себе више паса
0116 Мртво паде једно крај другога.
0117 Кад то види Малета ајдуче,
0118 Што учини од себе дјевојка,
0119 Удари се руком по кољену,
0120 Нама’ чо’а пукла на кољену,
0121 Златан прстен на десници руци.
0122 И Малета ’вако говорио:
0123 »Ајме, браћо, што га учинисмо!
0124 Данас јако Бога увридисмо.
0125 Ево има седамнајст година,
0126 Да по гори скупа четујемо,
0127 По градовим’ купимо араче,
0128 До данаске смртно не гр’јешисмо,
0129 Данас јесмо у грих загазили,
0130 Изгубисмо срећу и навику,
0131 Растависмо и мило и драго,
0132 Зарад наске погубише главе.
0133 И стари су људи диванили,
0134 Да у силну другу друга нема.
0135 То учини само лудост моја,
0136 Па сам и вас на зло намјерио.
0137 Ајдемо се, браћо, поклонити,
0138 Миломе се Богу помолити
0139 И наше се злоће покајати.
0140 Сваки копај свога рањеника,
0141 Кој’ је кога раставио главом,
0142 Ама главом, животом његовим,
0143 А ја хоћу момка и дјевојку.«
0144 Ту Малету друштво послушало,
0145 Те оружје од себе метнуло;
0146 Сваки се је свога прихватио
0147 И у ладан гроб га положио.
0148 Сваки ајдук свога закопава,
0149 А Малета момка и дјевојку,
0150 Тер око њих воћке посадише,
0151 Бунар-воде код њих ископаше:
0152 »Кад путници буду путовали,
0153 Из бунара ладне воде пили,
0154 Са јабука тргали јабуке,
0155 У дебелу ладу почивали,
0156 И путници буду говорили:
0157 ,Бог му дао, ономе јунаку,
0158 Који ’е ову воду наводио,
0159 И уза њу воћке посадио!’
0160 Бог ће нама опростити грије.«
0161 Још уз момка Малета ајдуче,
0162 Он уз момка зелен борак сади,
0163 Уз дјевојку винову лозицу.
0164 Вијала се лоза око бора
0165 Ка’ дјевојка око свог јунака!
0166 И говори Малета ајдуче:
0167 »Браћо моја и дружино моја!
0168 Ми ајдемо сваки двору своме,
0169 И ајдемо црквам-манастиром
0170 Молити се Богу по закону,
0171 Јер нам среће у ајдуштву нема,
0172 Јер смо данас Богу сагр’јешили,
0173 Гдје побисмо господу сватове,
0174 И погибе момак и дјевојка:
0175 Од њих би се витезови легли,
0176 Једно ’е другом за увољу било,
0177 Кад погибе једно за другога.«
0178 Они иду црквам-манастиром,
0179 Па се моле Богу по закону,
0180 Не би л’ им се гр’јеси опростили.
0181 Код својих се двора умирише.
0182 Малета се кашње оженио
0183 Са Лијевна Туркињом дјевојком.
