Мазепа
Писац: Сибе Миличић


Тежина, мрачна, оловна. А не знах
што то притиште, мучи, пије мене.
У огледалу другог видех на мом телу
прекрасну, лаку, прозирну сен Жене!

Ко луд, ноктима, хтех је скинути с тела.
Ал кидах живе комаде свог меса!
У ме се она упила, ко митски
крвави завој кентаура Неса!

И сав запаљен ко горућа главња,
јурнух по свету (ветар преко степа!)
а, са мном, душа, свезана, Мазепа!..
Мазепа! друже! Мазепа! Мазепа!

Извор

уреди

1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 1, стр. 49.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Сибе Миличић, умро 1944, пре 80 година.