Лов Краљевића Марка

Лов ловио Краљевићу Марко,
Лов ловио у недељу младу,
Пређе сунца и пре летургије,
Нит' с' умио, нит' Богу молио.
Он од лова ништа не улови,
Већ улови шестрокрилу гују,
Улови је себе око врата,
Па се врати своме белом двору.
Колико та угледала мајка,
Толико је натраг ишетала,
Колико га угледала љуба,
Толико је натраг ишетала,
Колико га угледала сеја,
Толико је напред ишетала,
Па беседи јединица сеја:
„Сиђи, гујо, моме брату с врата,
„Па се савиј сеји у недарца,
„Носићу те мом беломе двору,
„Хранићу те медом и шећером.“
Ћути гуја, ништа не говори,
Ал' говори Јела, мила сеја:
„Сиђи, гујо, моме брату с врата,
„Па се савиј сеји у криоце,
„Носићу те моме белом двору,
„Појићу те пребијелим млеком."
Ћути гуја, ништа не говори,
Ал' говори јединица сеја:
„Сиђи, гујо, моме брату с врата,
„Па се савиј сеји око врата,
„Носићу те мом беломе двору,
„Носићу те у зелену башту,
„Метућу те под румену pужу."
Сиђе гуја њеном брату с врата,
Па се сави сеји око врата,
Па је носи јединица сеја,
Па је носи у зелену башту,
Па је спушта под румену pужу.
Ал' говори шестокрила гуја:
„Ој Бога ти, јединице сејо,
„Та ја нисам шестокрила гуја,
„Већ ја јесам та недеља млада.
„Већ ти кажи Краљевићу Марку,
„Да не иде у недељу младу,
„Да не иде хитар лов ловити
„Пређе сунца и пре летургије.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 95-96.