Лисистрата/11
| ←TREĆA POJAVA | Лисистрата Писац: Аристофан TREĆI ČIN - ČETVRTA POJAVA |
PETA POJAVA→ |
KINESIJA
Ah, jadna mene! Kako li me raspinje
i čupa, ko da sam na točku razapet!
LISISTRATA
Stoj! Ko to zađe među straže naše?
KINESIJA
Ja!
LISISTRATA
Muškarac?
KINESIJA
Da, muškarac!
LISISTRATA
Odmah odlazi!
KINESIJA
A ko si što me goniš?
LISISTRATA
Ja sam stražarka!
KINESIJA
Pozovi meni, bogova ti, Mirinu!
LISISTRATA
Gle, da ti zovem Mirinu? A ko si ti?
KINESIJA
Ja njen sam muž, Kinesija, sin Mudonjin.
LISISTRATA
Raduj se, dragi! S poštom u nas tu
i s pohvalom se ime tvoje spominje.
Ta svojoj ženi uvek si na jeziku,
pa primi l’ jabuku il' jaje, govori:
»Kinesiji bih ovo dala!«
KINESIJA
Zaista?
LISISTRATA
Da, Kipranke mi! O muževima reč
povede li se, tvoja žena usklikne:
»Ta šta je sve to prema mom Kinesiji!«
KINESIJA
Pozovi mi je!
LISISTRATA
Šta ću za to dobiti?
KINESIJA
Ta ja ću tebi, ako hoćeš, Diva mi, ‐
to imam, a što imam, tebi dajem to.
LISISTRATA
Ev' idem, pozvaću je! (Odlazi)
KINESIJA
Brzo pohitaj
U svom životu nemam više radosti
od onog časa kad mi kuću ostavi.
Kad uđem, uzdišem, i čini mi se sve
ko izumrlo; a kad jedem, zalogaj
ni jedan ne prija mi. Strašću gorim sav.
(Miriina se pojavljuje s Lisistratom na vratima)
