Лисистрата/1

←Насловна

Лисистрата Писац: Аристофан PRVI ČIN - PRVA POJAVA

DRUGA POJAVA→

PRVI ČIN
Atinska ulica blizu Akropolja. Lisistrata izlazi pred svoju kuću i gleda na sve strane, uzrujana. Uskoro Kalonika PRVA POJAVA

Lisistrata, Kalonika

 
LISISTRATA
U Bakhov hram il’ Panov da ih pozva ko,
il’ kolijadskoj^[1] boginji, il’ Rodilji^[2],
ni proći ne bih mogla tad od timpana,
a ovde sada nema žene ni jedne!
Al’ eno moja komšinica izlazi!
Raduj se, Kalonika!
KALONIKA
I ti, Lisistrata!
A šta se zbuni? Čela, ćerko, ne zbiraj,
ne priliči ti obrve navlačiti!
LISISTRATA
Ah, Kalonika, sve mi gori ii srcu,
i rad nas, žena, ja se gneva napunih,
jer muški svet o nama ružno govori:
ništavila smo ‐
KALONIKA
A i jesmo, Diva mi!
LISISTRATA
Rečeno im je neka dođu ovamo,
o krupnoj stvari mislimo da većamo,
a one spe, ne dolaze.
KALONIKA
Al' doći će.
Ta ženama je teško kuću ostavit,
jer jedna od nas muža svoga poslužuje,
a druga budi slugu, ova s detetom,
kraj zipke, ona kupa il' ga zadaja.
LISISTRATA
Al' za njih ima posla mnogo važnijeg
od onog.
KALONIKA
Šta je, draga mi Lisistrata,
rad čega ti nas, žene, amo pozivaš?
Kolika stvar je? Kakva?
LISISTRATA
Krupna!
KALONIKA
Orah tvrd?
LISISTRATA
Tvrd, Diva mi!
KALONIKA
Pa zašto ne stigosmo već?
LISISTRATA
Stvar nije takva! ‐ Brzo bi se sastale! ‐
Ne, ima nešto čemu se dovinuh ja,
i često se na odru budna prevrtah.
KALONIKA
Sto prevrtaše, biće nešto pametno!
LISISTRATA
Baš tako pametno da cele Helade
spasenje samo od nas, žena, zavisi.
KALONIKA
Od žena samo? To su slabi stubovi.
LISISTRATA
Spasenje grada u našim je rukama,
il' više nema ni Peloponešana ‐
KALONIKA
Najbolje za nas da ih nema, Diva mi!
LISISTRATA
I da su izginuli svi Beoćani ‐
KALONIKA
Ne, nikako! Izdvoji samo jegulje^[3]!
LISISTRATA
Al' o Atini neću tako nimalo
izlanuti se, ‐ o meni ne posumnjaj!
Na mestu ovom kad se žene sakupe,
iz Beotije i još s Peloponesa,
pa i mi, spašćemo Heladu zajedno.
KALONIKA
A šta bi žene sjajno ili pametno
uradile kad ulepšane sedimo
sa šafrankom^[4] na sebi, ukrašene sve
kimberkom^[5] dugom i još papučicama.
LISISTRATA
Pa to će nas i spasti, ja očekujem,
pa šafranka, pa mirisi i papuče,
rumenilo i providna još košulja.
KALONIKA
Na koji način?
LISISTRATA
Od tih ljudi ni jedan
već neće dizat koplje jedan na drugog
KALONIKA
Ej, boginja mi^[6], ja ću bojit šafranku.
LISISTRATA
Ni štita uzet ‐
KALONIKA
Odeću se kimberkom!
LISISTRATA
Ni mača hvatat!
KALONIKA
Papučice kupiću!
LISISTRATA
Pa opet žene amo ne stigoše još!
KALONIKA
Već odavno su morale doleteti!
LISISTRATA
Al', draga, prave Atićanke videćeš.
Sve urade, al' uvek samo prekasno.
Al' ni jedna još ne stiže, ni Primorka
ni Salaminka!
KALONIKA
Ali ja ti za njih znam:
u ranu zoru pređoše na čamcima.
LISISTRATA
A ni Aharnjanke, za koje mišljah ja
od sviju da ću prve ovde videti,
još ne stigoše.
KALONIKA
Al' Teogenovica^[7],
kad amo krenu, zapita Hekatin^[8] kip,
Al' gledaj, sad baš neke tebi dolaze,
a onde opet druge idu! Iju, ju!
Odakle su?
LISISTRATA
Iz Mirina!
KALONIKA
Jest, Diva mi!
Iz Mirina mi ništa baš ne miriše ‐
(Dolazi Mirina sa ženama)
 

1. Kolijada: mesto blizu luke Falera
2. Rodilja: nadimak boginje Afrodite kao zaštitnice braka i porođaja.
3. Jegulje: čuvene su bile iz jezera Kopaide u Beotiji
4. Safranka: prozirna haljina.
   
5. Kimberka: vrsta haljdne.
6. Boginja mi: misli na Demetru i njenu ćerku Persefonu.
7. Teogen: iz Aharne, bundžija, podstrekač na rat. Aharnjani su bili teški stradalnici u ratu.
8. Hekata: ćerka titana Persa i Asterije, noćna boginja čarolija, koja rado boravi na raskrsnicama, na grobovima i noću tumara sa dušama pokojnika. Za nju su na kraju svakoga meseca na raskrsnicama postavljana jela, koja bi sirotinja uzimala i jela. Vajarska umetnost prikazivala ju je s tri tela i s tri glave.