Лети соко високо.
Реди перје широко.
Он се вива,[1] превива,
Иска мому целива,
Мома му се не дава: 5
— Не дам ти се, соколе,
Не дам ти се, ђаволе,
За јутрошњи речови.
Прну соко сас крила,
Па гу ведро расипа, 10
Ту се Турци збираше,
Па камџије фрљаше.
Ој убава, убава!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 35.
