Леле, Дено, кара Дено

* * *


Леле, Дено, кара Дено

„Леле, Дено, кара Дено,
кој' ти мину синоч двори?"
„Т'вно беше, не видо га,
месечина, не позна га;
отприлиће Стојан беше, 5
Стојан беше, овчар беше.
У руку му кован кривак,
за појас му златан дудук,
на рамо му вакло јагње;
па излезе на дел горе, 10
па накладе јасан огањ,
па засвири, па запева:
„Која мома војна нема,
нек излезне на дел горе,
да кладемо јасан огањ, 15
да печемо вакло јагње,
да печемо, да једемо!"

[Леле, Дено, кара Дено][1]

„Леле, Дено, кара Дено,
кој ти мину синоч двори?
„Т'вно беше, не видо га,
месечина, не позна га,
одприлике Јован беше, 5
Јован беше, овчар беше.
На рамо му кован кривак,
а под мишку вакло јагње.
Па излезе насред село,
па си викну колко може: 10
„Која мома војна нема,
нека дође коди мене,
да кладемо јас'н ог'њ,
да печемо вакло јагње
да печемо, да једемо!“ 15


Певач и место записа

Новица Живковић записао од Кате Живковић (76 г.) из Пирота. Спасић Симка — Хаџика (80 г.), Пирот

Референце

  1. Из збирке "Народне мелодије из источне Србије"

Извор

  • Новица Живковић, Ој девојче, народна љубавна лирика Пиротског краја (избор), "Слобода" - Пирот, 1968., стр. 19.
  • Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 122-123.