Лахан/16
10.
ПАСТИР, пређашњи
ПАСТИР: Краљушо, ово писмо донесе човек и оде (Преда му писмо па се удали).
ЛАХАН (прочита писмо, па погледа бојаре смешећи се): Знате ли шта смо ми?
ЕЛТИМИР: Како не би знали: последњи људи на свету.
ЛАХАН: Још нешто више: бунтовници. Цар по совету Марије шиље војску на нас.
ЕЛТИМИР: Право има. На ватру све да нас баци, кад смо рђе.
ЛАХАН (врти главом): Већ то је много, треба се бранити.
БОГОР: Но, хвала Богу, кад се једанпут одважи.
ЛАХАН: Одважност ова може нас скупо стати, али се нема куд. Татари нам могу овде највише помоћи.
ЕЛТИМИР: Татари?
ЛАХАН: Мир ћу с Ногом учинити, да повуче сву војску око наше границе, као да ће нападати, али у истини нека не удара.
ЕЛТИМИР: Па шта смо тиме добили?
ЛАХАН: Константин неће смети са свом силом на нас него ће морати војску да раздели и силе да
ЕЛТИМИР: О, велики човече!
ЛАХАН: Брзајте, јер нам много делати предстоји.
ЕЛТИМИР: Стани мало, Лахане! Ми полазимо на велико дело и тебе избрасмо за поглавара. Да ти положимо заклетву.
ЛАХАН: Заклели сте се и Мичи и Константину. Руку на срце, па ако вам оно није чисто, слагаћете. (Одлази).
ЕЛТИМИР: Какав човек!
БОГОР: Слагаћете, вели, ако се и закунете. Није ли то више него све заклетве?
ЕЛТИМИР: Само такав дух може владати као што ваља (Одлазе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|