Ласте (Јован Грчић Миленко)
Ласте Писац: Јован Грчић Миленко |
»’Оди брже, Милче, ’оди:
Дошле су нам пасте!«...
Мило дерле тако зове
Милога другара,
А нана их с малог прага
Погледима кара.
»’Оди брже, Милче, да ви’ш,
Дошле су нам ласте!«...
Дотрчаше, превесели,
Па под стреју гледе;
Ал’ им радост махом клону —
Код ластине беде...
Тужна песма птице миле
На срце им слеће;
О, како ли — порушено
Гнездашце облеће!
»Ћију, ћију, ћију, ћију!«
Птичица их кара:
»Јо, зашто ли »двору« моме
Учшнисте квара?«
Јадање јој деца чују,
И нана га знаде,
Па јој с лица поче, ено,
Претиња да се краде!
»To je Muлчe! Jecтe, oн je!«
— Нисам, он је, нано! —
»Обојица!« шапће ласта
Песмом уздрхтано...
Опрости им, птицо света!
Одсад више неће!
А ти дому добро донила,
К’о пролећу — цвеће!
Извор
уредиЈован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 188-190
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|