Ланци/1

ЧИН ПРВИ

Појава прва

ЧИН ПРВИ

     Обична соба. Ствари су, види се, набављене без реда. Ту је канабе старијег облика и четири фотеље, неколико обич- них столица. На средини повећи сто, преко кога је пребачен жанилски чаршав. На једном крају собе је гвоздена пећ. У соби су још два шифоњера. На поду је ћилим.
     Лево су врата што воде у трпезарију, а одатле у башту. Десно су врата што воде у Иванову собу. У дну су два прозора, између којих се налази етажер с књигама, и врата што воде у мали ходник. а одатле у двориште. — Један прозор је отворен.
     Крај маја. Рано поподне. — У соби су Софија и Загорка.

Појава прва

ЗАГОРКА и СОФИЈА

ЗАГОРКА:
(Девојка од двадесет четири до двадесет шест година, лепа, пријатна лица. Лежерна у понашању. Говори весело, брзо, каткад размажено. Има лепе очи. Очешљана је кокетно. Купи са пода и стола неке хартијице и баца их у пећ.)
Иван ми је већ постао досадан. Свуд хартијице, листићи. Просто страшно. Ено му његове собе, па нек ради.
СОФИЈА:
(Жена до педесет година. Још свежа, веселе природе, косе овде-онде седе. Она је у укусном оделу угасите боје. Намешта урамљене слике што висе на зиду.)
Пусти га. Шта ти смета да склониш?
ЗАГОРКА:
Шта ми смета? Што да је увек ђубре у соби? Вечито чисти и никад није почишћено.
СОФИЈА:
Шта велиш, овако да наместим слике?
ЗАГОРКА:
Један ђаво. Не можеш му тим помоћи кад је кућа тесна. Ово ти је и намештена соба и обична соба и шта још неће бити!
СОФИЈА:
Па јеси ли ти крива што имамо само три собе?
ЗАГОРКА:
Није крив нико. А кад виде клавир у трпезарији, шта ће рећи?
СОФИЈА:
Па има ли места у овој соби? Ако има, да мет нем овде?
ЗАГОРКА:
Па...
СОФИЈА:
Хоћеш ли у Иванову собу да пренесемо?
ЗАГОРКА:
Ех.
СОФИЈА:
Па онда ћути.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.