Кћи Старине Новака
0001 Мили Боже чуда големога
0002 Гди дјевојка сама гору пређе,
0003 Гору пређе, у клисуру уђе,
0004 Кроз клисуру пјевати зачела.
0005 То дочуо Старина Новаче,
0006 Па он шаље два Новаковића:
0007 „Дјецо моја, два Новаковића,
0008 Ви идите у клисуру долом,
0009 Ви видите тко пјева клисуром!
0010 Ако буде који од јунака,
0011 Бацајте га у то море сиње;
0012 Ако буде вила загоркиња,
0013 Пуштајте је у гору зелену;
0014 Ако ли је љепота дјевојка,
0015 Довед’те је под шатор меника!”
0016 Брзо језде два Новаковића,
0017 Брзо језде, у гору одјезде
0018 И из горе у клисуру долом,
0019 У клисури дјевојку затекли
0020 Која пјева гласом умиљатим.
0021 Ватају је два Новаковића;
0022 Њима вели лепота дјевојка:
0023 „Прођ’те ме се, ајдуци загорски,
0024 Та ја нисам вила загоркиња,
0025 Већ сам главом лепота дјевојка!”
0026 Беседила два Новаковића:
0027 „Тебе стари под шатор дозива!”
0028 Опет вели лепота дјевојка:
0029 „Који стари под шатор дозива?”
0030 Њојзи веле два Новаковића:
0031 „Зашто, секо, ти за име питаш,
0032 Ти му ниси на бабиња била?”
0033 Па узеше дјевојку за руку,
0034 Одведоше под шаторе баби.
0035 Па беседи Старина Новаче,
0036 Беседио сину Оливеру:
0037 „Оливеру, мој рођени сине,
0038 Да узмемо за Грују дјевојку,
0039 Грујиног је лика и облика,
0040 Грујиног је стаса и одраста,
0041 Грујиног је ока и нарока!”
0042 Што рекоше то и свероваше,
0043 Па узеше за Грују дјевојку,
0044 И одоше у бијелу цркву
0045 Те стадоше млади на венчање.
0046 Ал’ се чудо њима појавило:
0047 Мали ђаци муком занемише,
0048 Китни в’јенци с главе попадаше,
0049 Ванђеље се у камен претвори,
0050 Чаше златне крви напунише,
0051 Свуд је ведро, над црквом облачно.
0052 Ал’ беседи стари свештениче:
0053 „Бога теби, Старина Новаче,
0054 Јеси л’ пит’о ког рода дјевојка,
0055 Ког је рода, кога ли порода,”
0056 Откуда је, из земље које је,
0057 Није л’ откуд баш од рода твога?”
0058 Узимао Старина Новаче,
0059 Узимао лепоту дјевојку,
0060 Узим’о је за десницу руку,
0061 Па је води на црквена врата
0062 И ’вако јој беседио старче:
0063 „Бога теби, лепото дјевојко,
0064 Ког си рода, кога ли порода,
0065 Откуда си, из земље које си,
0066 Ниси л’ откуд баш од рода мога?”
0067 Беседила љепота дјевојка:
0068 „Нејаку ме заробили Турци,
0069 Та нејаку од седам година,
0070 Па сам чула ди диване Турци,
0071 Ди диване на турском дивану ─
0072 Имам бабу Старину Новака
0073 И два брата, два Новаковића,
0074 Једно Груја, други Оливеру”.
0075 Удари се Старина Новаче,
0076 Удари се руком по кољену,
0077 Скерлет му је пук’о напетеро,
0078 Па говори у бијелој цркви:
0079 „Авај мени и до Бога мога,
0080 Мал’ ја данас не огр’јеши душу,
0081 Мал’ не венча брата са сестрицом!”
