Купљење јањичара у Пиви
Подиже се Марић Алај-бего
од Крајине са Ерцеговине,
и за њиме стотину делија,
на хатима а под пусатима.
Па их ево Пиви валовитој, 5
код бијела Пивског манастира
код старога игумана Павла,
Гаговића родом од Пивљана,
и донесе царева фермана
да покупи стотину ђетића 10
од пет љета до девет година,
а да царе гради Јањичаре,
да његову бране царевину
и у запту држе очевину.
Сташе Турци да ђецу бирају 15
и велики зулум ударају,
док заплака сиротиња раја
код старога игумана Павла:
“Ај помагај, оче калуђере,
тежак зулум трпљет' не можемо, 20
мазар чини у Приморје равно,
зови Баја, еда иђе гласа?”
Кад то зачу игумане Павле,
па га грозне сузе пропадоше;
у прси се рукам' ударао, 25
а за грло ноктим прихватио,
па дохвати дивит и 'артију
стаде писат' крвава мозара
и све Бају по истини каже:
“Сине Бајо, звијездо Пивљана, 30
ђе гођ ваља ниђе ли те нема,
ђе не ваља свуд ли ми те кажу.
Тебе нема ни од тебе гласа,
да се јавиш у наше крајеве.
У Пиву ти уљегоше Турци, 35
уљеже ти Марић Алај - бего
од крајине од Ерцеговине
и са њиме стотину делија,
све делија зулумћара тешка
и донесе од цара фермана, 40
да покупи стотину ђетића
од пет љета до девет година
а да царе гради Јањичаре,
да његову бране царевину
и у запту држе очевину. 45
Ђецу купе а зулуме граде,
сва се раја у горе разбјеже,
пишти раја небо се пролама,
Пиву твоју већ не грије сунце;
него, Бајо, све Пиве уздање, 50
камо твоје давно обећање:
‘Главу дајем а Пиву не дајем?’
Грехота је сјеђет у Приморје
и испијат вађевину вино,
а бранити помамне Приморке, 55
да им Турци зулум не учине”.
Па на књизи удари печате.
Три печата црна ударио,
па дозива блиједо Пивљанче
и даде му крвава мазара, 60
и уза њ’га четири дуката,
па му 'ваку ријеч говораше:
“Носи књигу у Приморје равно,
а на руке Пивљанину Бају,
ђе гођ буде ваља ти га наћи, 65
и немој се амо повраћати,
док не нађеш Пивљанина Баја”.
А Пивљанче књигу прихватило
и уза њу четири дуката,
књигу преви у њедарца баци, 70
па пригрну струку сињговицу,
а преко ње бугар кабаницу,
и у руке дренову тољагу,
да му с' ками у невољи нађе,
па загази кроз горе зелене 75
без оружја и икаква друга.
Необично гором путовати.
Зајечале горе Ерцегове
вуци вију, а гракћу гаврани,
а суре се криве међедине; 80
муње пламте, а грме громови;
облаци се до земље повили
до по јеле у се опасали;
добар би се јунак препануо,
добар јунак у доброј дружини, 85
камол' не би млађано Пивљанче,
које ништа од оружја нема,
нако кратку дренову тољагу.
Ал' момчету добра срећа била,
е се њему писка претвараше 90
да је за се чује у планине
па му снаге даје без узмаха,
те све бјежи од Пиве несретне
докле пређе горе Ерцегове,
прихвати се равнијех Бањана 95
а отален на Грахово равно,
и прегази тврду Стреканицу,
докле дође 'ану на Драгаљу,
бјелу 'ану Ђурић Радована.
Славу слави Ђурић на Драгаљу, 100
славу слави пренос Св. Ђорђа,
на славу му велике званице,
за трпезом седам 'арамбаша,
'арамбаша са Ерцеговине
и међу њих Ћеловића Савка 105
мила љуба Ћеловић - сердара.
Добра слава, а боље званице,
а прво је Пивљанине Бајо,
до Баја је Лимо барјактаре,
а до Лима Миљанић Богдане, 110
до Богдана Копривица Вуче,
а до Вука Митар Бањанине,
а до Митра Врањштанине Рамо,
а до Рамо Бакоч Манојило,
до Манојла Радуловић Лазо. 115
Кад Пивљанче Баја сагледало,
сузе проли, а књигу му даде,
ни се склони нити се поклони,
него писну као змија љута:
“Не дај Бајо, наша узданице, 120
сву ти Пиву поробише Турци,
у њу, Бајо, не грије ти сунце”.
Кад Пивљанче Бајо саслушао
и видио на књизи печате,
из рука му књига испанула, 125
а низ образ сузе удариле,
у прси се шаком ударио,
а за перчин руком дохватио:
“Јао мени данас и довијек,
јао мени, моја браћо драга, 130
сва је мени Пива поробљена,
поробљена лавра манастире,
поробљена па је запаљена,
на књизи су три печата црна.
Ја се браћо, јесам зарекао, 135
да ћу прије главу изгубити,
но манастир Турцим' оставити”.
То изрече више не могаше.
А да видиш Митра Огњанова,
ђе Бајову књигу прихватио 140
и саломи три печата црна,
те шарену књигу отворио,
па погледа низ карту јазију,
уз образ му плану мавенило;
јагодице обли руменило, 145
из очи му сузе ударише,
бијела му задркта десница,
из руке му бардак испануо,
вино проли, а бардак се сломи,
у пас погла свијетло оружје: 150
“Пушке моје све до сад залуду,
обрља се образ јунацима!”
'Арамбаше све се погледаше.
Све поцрње седам 'арамбаша.
Вели Бајо Митру Огњанову: 155
“'Оћемо ли ићи, побратиме,
да жалосну Пиву походимо,
да видимо по њој рушевине
и велику пустош паљевину?”
А вели му Митар Бањанине: 160
“Ја ћу ићи побратиме Бајо,
да бих знао да ћу погинути.
И почујте, моја браћо драга,
ко жалио тамо погинути,
Бог навио и свети Ђорђије, 165
већ од њега не остало трага!”
На то скочи Радуловић Лазо,
па оваку ријеч проговори:
“Послушајте мене Ерцеговци!
Задавам ви вјеру на Драгаљу, 170
да ћу бегу изић' на мејдану,
да ћу моју изгубити главу.
На њему је оклоп од челика,
а на мене несаждено дрво
које сабља ни олово неће. 175
Ја се уздам и у Бога надам
да ћемо ми Турке предобити,
јер је тешка сиротињска клетва”.
На то скочи Ћеловића Савка,
па се руком у џеп шаламану, 180
па извади стотину дуката,
па их дава на све 'арамбаше:
“'Арамбаше, све наше уздање,
ето вама стотину дуката,
те купите на ноге опанке, 185
а у пушке ватрено кремење,
нећете ли предобити Турке,
и отети ђецу од Турака,
те сироте задовољит мајке”.
Тад скочише седам 'арамбаша, 190
покупише стотину момчади
све момчади као ватре живе
који мисле о јаду турскоме,
јер сваког су раселили Турци,
оћерали гори у 'ајдуке. 195
Јака чета дневно загазила
и Грахово поље прегазила,
па их ево на Бањане равне,
на Велимље код Јовањске цркве.
Ту нађоше попа Копривицу, 200
те им часну служи летурђију,
ради среће и доброга пута.
И отолен чета полазила
те пријеђе горе и планине,
докле дође Пиви валовитој 205
пред дворове Вујадиновића
попа Јока родом из Бањана
из Штрбаца села питомога.
А кад попе угледа 'ајдуке,
проли сузе низ бијело лице, 210
у прси се шакам’ ударио,
а за образ ноктим' прихватио;
завитеза грло што му дава:
“Не дај Бајо, крило од Пивљана,
ја сам имо Јоксима нејака, 215
међу моје девет ђевојака,
па ми га је Марић заробио,
стотину их у Пиву скупио”.
Све заплака седам 'арамбаша.
А кад дође девет ђевојака, 220
све у црно младе обучене,
у свакоје лице изгребено,
плетенице дуге откинуте,
око Баја преклопише руке.
Не тјеше се седам 'арамбаша, 225
докле стиже књига са Горанска;
књигу Марић попу оправио,
да готови ручак на Смријечно
и окупи мајке ђеце луде,
да им накве дарове дарива. 230
У то стиже јадна сиротиња.
Пиште ђеца а наричу мајке,
а кукају сестре безбраткиње,
велика се жалост учинила.
'Арамбаше ријеч изгубише, 235
сваки ћути, ништа не говори.
Доцкан дође Милисаве кнеже,
па говори Пивљанину Бају:
“'Оћемо ли готовити, Бајо,
и чекати на Смријечно Турке?” 240
А вели му Пивљанине Бајо:
“Ништа не знам, Милисаве кнеже,
но већ Бају требовати неће,
па радите шта је вама драго”.
Рече ријеч Митре Бањанине: 245
“Готовите доста и лијепо,
па ком' буде од Бога суђено”.
Док испаде Радуловић Лазо
па јаглуком сузе утираше,
а витешким гласом говораше: 250
“Камо моја вјера са Драгаља,
да ћу бегу на мејдан изаћи?
Него брате Бакоч Манојило,
нема брата док не роди мајка,
ми смо браћа од једне матере, 255
ти напуни тијесну шешану;
ако мене до невоље дође,
те би мејдан без мене остао,
не би ли ти на мејдан изаш'о”.
А Манојло препуни шешану, 260
три јој мјере метка ударио
и четири жуте клеменџије.
Јопет збори Рауловић Лазо:
“'Арамбаше, моја браћо драга,
немојте се који преварити, 265
прије мене пушку истурити,
док се сретнем с Марић Алајбегом,
нећу ли се похватати ш њиме,
па што коме Бог и срећа даде;
онда сваки удри на својега”. 270
Тада рече Пивљанине Бајо:
“Ја ћу гађат бега Љубовића”.
А завика Миљанић Богдане:
“Ја ћу гађат Шеовић Амета”.
Огњановић Ченгић Мустај бега. 275
Кара Рамо Ресулбеговића.
Дели Лимо Ризванбеговића.
Копривице бега Велагића.
Уто клети Турци помолише,
а најпрви Марић Алајбеже, 280
за њиме је стотину Турака
на атима и на парипима,
под пусатом и под салтанетом.
Све два и два из гласа пјевају,
по четири бију из кубура; 285
пиште ђеца а кукају мајке;
ти се гласи сложити не могу.
Сједе Лазар на камен студени,
преко крила стави гарубина.
Кад наљезе Марић на бјелашу, 290
Коњ осјети у богаз 'ајдуке.
А Марић му тада проговори:
“Ди, бјелашу, три те клала вука,
није Бајо нити су 'ајдуци,
но се моли Пивска сиротиња, 295
да им ђецу пуштим из синџира”.
Док наћера коња на Лазара,
а Лазар га близу припуштио,
на прси му нишан саставио.
Челик љути не прима олово, 300
од панцира одби се олово.
Марић ближе прићера бјелоша,
а потеже сабљу оковану,
по Лазару сабљом ударио.
Часно дрво не да сабљи на се. 305
Још га Марић ударати 'ћаше.
Ама Лазар више не даваше,
но му сабљу одби гарубином,
па му шчепа иза шаке руку,
од добра га коња одвојио, 310
па за грло ухвати Турчина.
Стадоше се секат, у богазу.
Лазар бјеше нејако дијете,
немаше му но двадесет година,
а Марић је и силан и снажан, 315
те Лазару дотужио грдно.
Лазар викну Бакоч Манојила:
“Без ме' оста мејдан побратиме”.
А Манојло одма’ долетио,
загрмље му босанска шешана, 320
све загрмље брдо од удара;
како пуче неће остат' пуста
и Марића грдна рана нађе:
проломи му шипке на прсима,
изгоре му живе џигерице. 325
Туре паде на зелену траву,
посјече му Радуловић главу.
А то виђе Ченгић Мустај-бего,
сабљу киде, њему полетио;
не даде му Митар Бањанине, 330
но он пали лака гарубина,
те погоди Ченгић Мустај бега,
ни жива га земља не шчекала.
Бајо уби бега Љубовића,
дели Лимо Ризванбеговића, 335
а Миљанић Ресулбеговића,
Копривица бега Велагића,
а Манојло бега Шеовића.
Ала банда затури се кавга,
низ Пресјеку побјегоше Турци; 340
не даше им бјежати 'ајдуци,
но свакоме посјекоше главу.
Ту Пивљана ђецу дароваше,
а Пивљани ручак зготовише.
Понудише и кумства и братства, 345
сваки узе кумство ил' братимство,
ма не 'оће Радуловић Лазо,
но у попа младу Иконију,
младу цуру од шеснајест љета.
Даде му је попе са 'алалом. 350
Рече тада Пивљанине Бајо:
“Бјесмо јутрос крвави јунаци,
а данас смо господа сватови;
па се одмах свати наредите,
да идемо у Приморје равно, 355
е би могли тамо требовати”.
Па кренуше свати путовати,
све пјевају а грме кубуре,
а све јечи Пива валовита.
И опет се сунце породило, 360
те жалосну Пиву огријало.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
