Кумовање брата и сестре
Пошла Стана да кумује
Са Јованом милим братом.
Прошли гору не зборили,
Кад су били на крај горе,
На крај горе два студенца. 5
Стани братац говораше:
„Умиј, Стано, бело лице.” -
Сеја брата послушала,
Уми Стана бело лице,
Сину лице као сунце. 10
Братац сеји говораше:
„Досад си ми сеја била
А од сада верна љуба.”
Викну Стана кол’ко може:
„Чујте, тице, по горици, 15
Однес’те ми мајци гласе,
Нек ми пошље аршин платна,
Да увијем бело лице,
Да ускочим у тих Дунав. -
Боље рибе нек’ ме једу 20
Него братац да ме љуби.”
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
