Која нема на седењћу (Лужница)

[Која нема на седењћу]

Која нема на седењћу,
пошла, не дошла —
никад да не дојде!
Рајна нема на седњћу,
кусу кучку ујашила, 5
с'с реп вој се заћитила —
да бог даде.

Кад нека седенћарка обећа а не дође, онда се проклиње општом и посебном клетвом. Општа клетва односи се на све одсутне, а посебна са поменом имена.

Референце

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 178.