Костајнице, жао ми је на те, Ђе мој драги путује кроза те, Он путује а не гледи на ме; Ја се на њег’ бацам јабуками, А он на ме ни каменом не ће, 5 Камено му срце материно, Која га је накога родила!
„Јавор", година 1880, број 19, стр. 592-593.
