Косовска вечера
Кнез позваја старешине (да се) с(а)беру,
за Видовдан код њега на вечеру,
и они се сабрали;
кнез Лазар узео чашу да наздрави,
и рекао је: 5
„Ако ћу је здравим по старешинство,
ћу је здравим Вуку Бранковићу;
ако ћу је здравим по лепоту,
ћу је здравим Милану Топлици;
по јунаштво ако ћу је здравим, 10
ћу је здравим Милошу Обилићу;
ајде, ће да здравим по јунаштво!"
А Милош је сео на дно софре,
а зет стареј је сеја поред кнеза,
он кнезу дошапнуо: 15
„Не је здрављуј Милошу Обилићу,
он ће сутра да изда цара на Косово!"
То чуо Милош па устане на ноге:
„Вера и невера, нећу издам цара на Косово!
Но ћу да закољем иљаду Турчина, 20
(и заклаћу) и цара Мурата,
и ћу му згазим свињском чизмом за врат,
и ће му скинем десан прстен с руке,
а невера ти седи уз колено;
видећемо сутра дана Видовдана, 25
куј ће издати цара на Косово!"
И сутрадан када су полазили,
викала царица Милица цару:
„Да ми оставиш једнога брата,
да имам у кога да се закунем," 30
а цар јој рекао:
„Ја не могу да изаберем никога,
остави кога ти оћеш,
нека му је од цара просто,
нека не иде сутра у борбу". 35
„Ја би хтела да оставим Бошка,
тај најмађи ми је од све!"
И она искочила на капију,
да види војску кад пролазу,
и красан барјак пред њу, 40
красан јунак на овај свет:
сабља му се по земљу вуче,
а крсташ га барјак поклопија,
и он се слегнуја, целиваја се са сестру,
и да иде, а она га уставила: 45
„Брате, тебе те је царе поклонио,
да ти сестре останеш (један) код мене!"
Сестро моја, нек ти Бог да шта год оћеш,
ал не 6и ја крсташ барјак из руке пустија,
па ма да би одма погинуја, 50
сваки да ми каже: „Ене га плашљивко,
неће да пође у бој!", и он је пошаја;
и она после редом све браћу молила,
није ни један теја да остане;
најнапослетку бија најстареји, 55
а она поклопила га око врата:
„Брате, бар ти један да останеш,
код мене, сестри у заклетву!"
Ни он неје теја да остане,
и она умрела од жалост.60
