Коси момак росну траву

* * *


[Коси момак росну траву]

Коси момак росну траву
па погледа цуру плаву,
па ју вели из мудрина:
„Ајмо, цуро, по планина,
росну траву да ваљамо, 5
белу свилу да каљамо."
Цура вељи да неваља
росна трава да се ваља,
бела свила да се каља.
Из горе нешто рече: 10
„Зоро моја, добро вече,
казаћу ти ја увече!”
„Немој, стрина, немој, мила,
нисам га пољубила
но му нешто говорила 15
што му друга говорила!”


Референце

Извор

  • Џоговић, Алија: Народне лирске песме Метохије, Јединство, Приштина, 1979., стр. 187.