Комшинице

Алекса Шантић

Срећан ли сам! Око мене
    Анђеоски свијет:
Дивне имам комшинице,
    Све до цвијета цвијет.

Једне ријечца тако звони
    Кô славуја глас,
Друге златом прелива се
    Мирисава влас.

Треће лице зора љуби -
    Осмејак јој рај,
У четврте на грудима
    Злаћан трепти мај.

Све су миле, све дражесне,
    Чаробне кô над;
Све их воли, све их љуби
    Њин комшија млад.

Ал' тек оно слатко лане,
    Онај живи плам,
Што јој црно око краси
    Свих милина храм, -

Оно лане, онај цвијетак
    Тако убави
Заплијени ми срце, умље
    Стријелом љубави.