[Коло игра девет дјевојака]
Коло игра девет дјевојака,
Отуд иду до девет ајдука,
Међу њима Мијат арамбаша;
Сваки узе по једну дјевојку,
Мијат узе Јелу Милићеву, 5
Савеза јој њез'не бијеле руке,
Одведе је преко трију гора.
Кад су дошли тијој води ладној,
Ал се Јела Мијата молила:
„Ој Мијате, ој по Богу брате; 10
Одвежи ми моје бијеле руке,
Да умијем моје бијело лице!”
Мијат се је на Бога смислио,
Одвеза јој њез'не бијеле руке;
Скупи Јела скуте и рукаве, 15
Лађану је воду препливала,
Препеличко поље претрчала,
Ластавичку гору прелетила,
У мајчине дворе улетила!
За њом Мијат на коњу летио, 20
Говорио Мијат арамбаша:
„Моли Бога, Јело Милићева,
Моли Бога, што с' до мајке дошла!”