Книћан Стева танко попијева

Книћан Стева танко попијева,
Зове Киша, оће да га шиша:
На сред војске Киш на коњу стоји.
Војску броји, Книћана се боји.
А кад сунце од истока сијну,
Војску крену, пође Сегедину,
А за њиме Книћанину Стева.
На алату, сав у чистом злату.
За њим ита, свуд за Киша пита,
Пита, ди је, оће да га брије,
Пушке пуни, да Киша сапуни;
А Киш бежи – бежи без обзира,
Банда њему жалостиво свира.