Погибија сиротан-Алије (Сарајево)
0001 Дивно коло игра на Цетињу
0002 у авлији Бајагић Алаге.
0003 Колом дрма дванајст дивојака,
0004 међу њима љуба Бајагића.
0005 Све је коло главом натхватила,
0006 а љепотом коло зачинила,
0007 коло води, а писме изводи.
0008 До ње с’ фаћа два бега силена,
0009 оба бега с поља гламочкога:
0010 Јахирлићу и Ковачевићу.
0011 Не чудим се колу на Цетињу,
0012 јер су с’ њима два года састала:
0013 Јурјев-данак и Бајрам хаџински,
0014 већ се љуби чудим Бајагића,
0015 што ћ’ у колу, змија је ујела.
0016 Па се ни том зачудити нећу,
0017 женска ј’ глава, цецнула је гуја.
0018 Ал’ са куле кука кукавица.
0019 То не кука сиња кукавица,
0020 веће сека Бајагић Алаге.
0021 Она снашу са пенџера виче:
0022 »Остав’ коло, ујела те гуја,
0023 од које се никад не пребоља,
0024 цврчи т’ Осман у бешици чедо.«
0025 Тому госпе ни мукајет није,
0026 већем коло по авлији вода.
0027 Кука, цвили на пенџеру Фате,
0028 а спомиње Бајагић Алагу.
0029 Вриме мало, кад погледа Фата,
0030 кад погледа низ поље Цетињи,
0031 а коњик се уз поље помоли
0032 на мрчаљу ко на горјанику.
0033 Ја мркова а на њем јунака,
0034 јер је мрчо главу подиг(нуо)
0035 сахибију заклонио св(ога).
0036 Често мрче главом узмахује,
0037 преко себе пину пребацује,
0038 пољем пада као голубови,
0039 а фрка га стоји у ноздрва,
0040 из ноздрва полићу димови.
0041 Тко испрека гледа коњаника,
0042 ко да пред њим пуцају кубуре.
0043 Све по копље у висину скаче,
0044 по два копља фата на рудину,
0045 а слиже се на стражњих кукових,
0046 па кад пане на оба колина,
0047 у свем зору зуби за мерају.
0048 Тако с’ мрчо мота уз Цетињу.
0049 Не мота се, весела му маја,
0050 што је њему сахибија тежак,
0051 већ од пуста рахта сребренога,
0052 сребренога и позлаћенога.
0053 За њим дванест скаче коњаника
0054 на великих дванаест ђогата.
0055 Мили боже, ко је на мрчаљу,
0056 па их води уз поље Цетињи?
0057 Ал’ је лако познат коњаника,
0058 јер је глава книнског Хајдер-бега
0059 и за њиме дванаест делија.
0060 Од милиња и пусте драгости
0061 под свакога подметну ђогата,
0062 једнак такум метну ћеисију,
0063 да му није криво делијама.
0064 Кад с’ помоли кули Бајагића,
0065 а кад коло чуо и дивојке,
0066 а на кули чуо кукавицу,
0067 бег запива у седлу мрчаљу:
0068 »Мој мркове, десно крило моје,
0069 што нам коло игра у авлији,
0070 у авлији побратима мога,
0071 ја се, мрчо, зачудити нећу,
0072 јер су нам се два года састала
0073 (Јур)јев-данак и Бајрам хаџински.
0074 (Већ мр)кове, десно крило моје,
0075 (што с пен)џера кука кукавица
0076 ја се тому дочудит не могу!«
0077 Тако с’ беже с мрчом разговара,
0078 а кад зиду у авлију уђе,
0079 па кад коло видје и дивојке,
0080 он ти колу ни мукајет није,
0081 већ под кулу, па одјаха мрчу,
0082 те поскака уз мостове кули
0083 а тука га на мостови Фата,
0084 прама њему раскрилила руке,
0085 гдје га срила, ту га пригрлила,
0086 грли, љуби, да одступи неће:
0087 »Куку, брате, кнински Хајдер-беже,
0088 јеси л’дошо побратиму своме,
0089 брату моме Бајагић Алаги,
0090 а на Бајрам да се загрлите,
0091 и у лишце, беже, пољубите?
0092 Брату дошо, а брата не нашо,
0093 жалосна му на Цетињи Фата.
0094 Ево има шест пуних недеља,
0095 како ј’ ага чету подигао,
0096 чету малу – тридесет хиљада,
0097 одв’о, беже, Задру низ Улендру,
0098 још га нема ни жива ни мртва.
0099 Па ти џаба и то, Хајдер-беже,
0100 мушко био, макар погинуо,
0101 за то га је породила маја –
0102 рад ходања порад војевања;
0103 ал’ вид’, беже, големе жалости,
0104 гдје му ј’ љуба коло саставила,
0105 коло води а писме изводи,
0106 а чедо јој црче у бешици,
0107 рано моја, од седам мјесеци.«
0108 А кад беже разумио ричи,
0109 зубом шкрину, па се повратио,
0110 па до кола до госпоје дође,
0111 те кад госпу за руку прифати,
0112 а из чизме извади канџију,
0113 мало куца у авлији госпу,
0114 мало куца, кошуља јој пуца,
0115 кроз кошуље црна штрца крвца,
0116 а госпе се по авлији вија.
0117 Како моли книнског Хајдер-бега,
0118 куне му се дину и иману,
0119 да већ коло поиграти неће,
0120 за живота книнског Хајдер-бега.
0121 Па ју ћера уз мостове кули.
0122 Кад се беже у авлији врати,
0123 па за бритку прифатио ћорду,
0124 сад да не би дванаест делија,
0125 оба б’ бега пожељела маја,
0126 оба бега с поља гламочкога.
0127 Тевабија бега уфатила:
0128 »Стани, беже, жалосна ти маја!
0129 Криви бези од Гламоча нису,
0130 него љуба крива Бајагића.«
0131 Из авлије оба ишћераше,
0132 побигоше момци и дивојке,
0133 јер играња у авлији нема.
0134 Бег се кули уз мостове врати,
0135 па кад беже у одају уђе,
0136 кад га мати виђа Бајагића,
0137 паде мати по платица пусти.
0138 Како кука, како ли набраја,
0139 гледајући книнског Хајдер-бега,
0140 спомињући сина Бајагића,
0141 и црна би земља заплакала,
0142 а у земљи студен камен стјена,
0143 камо л’ беже не би слушајући.
0144 Хајдер-бегу сузе ударише:
0145 »Немој, мати, болиће те глава,
0146 а вира ти Хајдер-бега твога,
0147 ако мене виђаш на мрчаљу,
0148 вид’ћеш сина Бајагића свога;
0149 ако мене ти не виђаш, мајко,
0150 придај рахмет, то сам погинуо.«
0151 То јој рече а полети руком,
0152 даде старој дваест маџарија,
0153 јер је беже научио мајку
0154 сваки Бајрам двадесет цекина.
0155 Ото рече, на врата утече,
0156 па кад зиду до мрчаља сађе,
0157 у авлији узјаха мрчаља.
0158 Појахаше дванаест делија,
0159 ишћераше на поље Цетињи.
0160 А кад путу до раскршћа дође,
0161 на раскршћу устави мрчаља,
0162 сјаха мрчу а делије викну:
0163 »Ој, делије, драга браћо моја,
0164 ево нами на раскршћу пута,
0165 дошли су нам данци на растанци.
0166 Браћо моја, да се растајемо,
0167 ви ћет’ Книну и оџаку моме,
0168 селам ћете на оџаку мајци,
0169 да сам осто у свог побратима
0170 на Цетињи ја пијући пиће.
0171 А ја одох Задру низ Улендру,
0172 потражити Бајагић Алагу
0173 код срдара, задарскога бана.«
0174 А кад чуло дванаест делија,
0175 Хајдер-бега повикаше свога:
0176 »Хајдер-беже, немој будалити,
0177 растајања до умрла нема,
0178 гдје панемо, ту ћемо заједно.
0179 Јер, Хајдер-бег, миловање наше,
0180 кад смо теби, беже, долазили,
0181 ти једнако сваком прифатио,
0182 једнак такум метно ћеисију,
0183 под свакога подметну ђогата,
0184 да нам није криво, Хајдер-беже.
0185 Ми смо вјери онда се заклели,
0186 кад год теби буде за потрибу,
0187 заклањати тебе од олова,
0188 од олова сваког Каурина.«
0189 Њима беже вели на раскршћу:
0190 »Истина је, драга браћо моја
0191 ал’ вам пута на Ведрине нема,
0192 на вами је бајрамско одило.
0193 Мен’ је лако Задру латинскоме,
0194 куд год беже пројахује мрчу
0195 и чилаша води поводника,
0196 вавик хегбе носи на чилашу,
0197 а у њима катанско одило.«
0198 Па то рече, одјаха мрчаља,
0199 делије му хулче оборише,
0200 из њих ваде катанско одило.
0201 Видер бега бајрамским одилом,
0202 бајрамско скида, каурско облачи.
0203 Кад се беже на раскршћу спреми,
0204 ко да ј’ глава обор-капетана.
0205 Ја кад мамна сигура мрчаља,
0206 па он врати дванаест делија,
0207 одош’ момци Книну каменоме,
0208 а сам беже отишће мрчаља.
0209 Поље приђе, до Липовца сађе,
0210 Липовац приђе, на Крижице сађе,
0211 Крижице приђе, на Ужице сађе.
0212 Ужице приђе, до Буковца сађе,
0213 Буковац приђе, на Кључарско сађе,
0214 до Ведрина већ попасно доба.
0215 Кад се беже Задру помолио,
0216 он големо чудо опазио:
0217 музике бију, трепћу трепетљике,
0218 ударају влашки тамбурини,
0219 а куцају бубњи лимењаши,
0220 а пуцају пушке задаркиње.
0221 Бег се својим мрчом разговара:
0222 »Давор, мрчо, десно крило моје,
0223 што се ради по Задру каменом,
0224 ал’ је жалост ал’ какво весеље?
0225 Да је жалост, оба крила моја,
0226 не би боме дрмале кубуре,
0227 већ би мртве звоне ударале.«
0228 Так’ се беже с мрчом разговара.
0229 Кад с’ помоли мору и ћуприји,
0230 бег се својим разговара мрчом:
0231 »Давор, мрчо, десно крило моје,
0232 Лако ј’ Задру било залазити,
0233 кад је Задар био на обали,
0234 ал’ су врло дод’јали Личани
0235 и Мустај-бег на коњу Голубу,
0236 залазећи Задру латинскоме.
0237 Сад су Власи навратили море,
0238 сад је Задар мору у јалији.
0239 На мору су зидали ћуприју,
0240 а ћуприју на чекму метнули,
0241 обдан мећу а дижу вечером,
0242 јер се Бега боје и Личана;
0243 прид ћупријом чадор направили,
0244 у њег вргли Голуб-харамбашу,
0245 кој’ се пише на седам Турака,
0246 па код њега стотина пандура,
0247 да чувају чардак и ћуприју.
0248 Голуб руку метно на молитву,
0249 да већ Турчин на ћуприју неће
0250 за живота Голуб-харамбаше.
0251 Како ћемо, оба крила моја?«
0252 Тако с’ беже с мрчом разговара
0253 до ћуприје Голуб-харамбаше.
0254 На ћуприју кад доскака мрчу,
0255 сад да виђаш Голуб-харамба(ше),
0256 па пандури опколише мрчу.
0257 Голуб фата за кајас мрчаља:
0258 »Стан’, срдаре, помицања нема
0259 а без знања овог харамбаше,
0260 док се кажеш ко си и оклем си,
0261 каква с’ рода и имена свога.«
0262 Виде бега, ни да каже неће,
0263 већ Голубу вели харамбаши:
0264 ”Пусти кајас од мрчаља мога,
0265 бојиш ли се хоћеш погинути.”
0266 Њему Голуб вели харамбаша:
0267 »Ој срдару, од тог хасне нема!«
0268 А кад беже разумио ричи,
0269 бег полети руком у џепове,
0270 па шупљику књигу извадио,
0271 шупљика је обор-капетана
0272 а тридесет и три капетана.
0273 Ког посиче, да круха не јиде,
0274 да му нико ни судит не море
0275 посли сама у Бечу цесара.
0276 Откле њему та дође шупљика?
0277 Има Ђуру, побратима свога,
0278 Ђуро ј’ био насред Леденика,
0279 ту је њему књигу добавио,
0280 далеко од седам ђенерала,
0281 одакле јим полићу шупљике,
0282 па је дао побратиму свому.
0283 А кад Голуб опази шупљику,
0284 књигу пружи, земљи полетио,
0285 све мркова по копита љуби,
0286 Хајдер-бега по црним чизмама:
0287 »Аман, Ђуро, обор-капетане,
0288 знао нисам, вјеру ти задајем.«
0289 А кад беже те разуми ричи,
0290 гола рука у џеп упанула,
0291 па му пружи дванест маџарија:
0292 »На, Голубе, па се напи’ вина,
0293 напи’ своје на ћуприји друштво,
0294 кад си така права мушка глава,
0295 па ти моста и ћуприје чуваш
0296 од Личана и од Мустај-бега.«
0297 Тешко ли се Голуб зафаљује
0298 за његових дванест маџарија.
0299 Затим беже отишће мрчаља,
0300 а кад Задру на капију дође,
0301 још на веће чудо ударио,
0302 јер он Влашче на капији нађе,
0303 на ногух му сајали чакшире,
0304 а на прсих токе и илике,
0305 пушке мале одметнуле паса,
0306 па с’ срмали малом потфатио,
0307 уза се је метно граналију,
0308 на дугу се подбочио флинту,
0309 па прољева сузе низ образе.
0310 Влашче плаче као женска глава.
0311 До њег беже доскака мрчаља.
0312 Са мркова божју помоћ викну,
0313 Влашче њему помоћ прифатило.
0314 Њега беже са мрчаља пита:
0315 »О Влашчићу граду на капији,
0316 право мени и правично кажи,
0317 што прољеваш сузе низ образе?
0318 Влашчићу, женска глава ниси
0319 и право ми и правично кажи,
0320 каква с’ рода каква си имена?
0321 Па ми право на капији кажи,
0322 што се тамо у авлији ради,
0323 у авлији бана задарскога?
0324 Што пивају момци и дивојке
0325 Што пуцају по пушке четири?«
0326 Њему Влашче вели на капији:
0327 »Чуј, срдару у седлу мрчаљу,
0328 шта би теби, болан, казивао,
0329 кад ми хасне ни користи нема.«
0330 Њему беже вели са мрчаља:
0331 »О Влашчићу, море хасне бити,
0332 право кажи, тако био здраво!«
0333 Њему Влашчић вели у капији:
0334 »О срдару у седлу мрчаљу,
0335 рода не знам ни племена свога,
0336 већ сам чуо, у Задру ме вичу
0337 по имену Поповић Никола.«
0338 Када беже те разуми ричи,
0339 заче њему липо говорити:
0340 »Право мени и правично кажи,
0341 што се тамо у авлији ради,
0342 у авлији задарскога бана?«
0343 Њему каже Поповић Никола:
0344 »О срдару у седлу мрчаљу,
0345 два су бана завргли весеље:
0346 бан задарски поклонио Анђу
0347 своме другу Херцег-Новом бану,
0348 те бан дошо и довео свате,
0349 стога коло по авлији скаче.
0350 Ено игра петнест дивојака,
0351 води Анђа бана задарскога,
0352 до ње скачу два млада срдара:
0353 Џакулићу, друго Бортулићу,
0354 срдара трећег у авлији нема
0355 да с’ у коло смиде уфатити
0356 од нашега Џакулић срдара.
0357 Ено момци стали по авлији,
0358 нико с’ кола прифатит не смиде.
0359 Па, срдару у седлу мрчаљу,
0360 ја сам био пошо у авлију,
0361 у авлију коло поиграти
0362 код Ружице Филип-обрстара,
0363 јер је Ружа моја јауклија,
0364 па се јесам био уфатио,
0365 до Ружице Филип-обрстара.
0366 Бог убио Џакулић срдара,
0367 мене срдар ногом ударио,
0368 четер’ с прса токе опорио.
0369 Вид’ крњастих тока код илика
0370 а од ноге Џакулић срдара!
0371 Из авлије мене ишћерао.
0372 С тог проливам сузе низ образе.«
0373 Ја кад беже те разуми ричи,
0374 он Николи заче говорити:
0375 »Мој Никола, богом побратиме,
0376 тако теби свијух молитава,
0377 би л’ ми слуга био код мрчаља,
0378 да ми водиш по авлији мрчу?
0379 А вјера ти овога срдара,
0380 ја ћу тебе данас уфатити
0381 до Ружице Филип-обрстара,
0382 ја авлију крви наштрапати!«
0383 Кад то чуо Поповић Никола,
0384 све мркова по копита љуби,
0385 Хајдер-бега по црним чизмама.
0386 Прид њом пође Поповић Никола,
0387 за њим беже наслони мрчаља,
0388 па кад зиду у авлију уђе,
0389 те кад беже оком погледао,
0390 све истина што Никола каже:
0391 Коло игра петнест дивојака,
0392 води Анђа задарскога бана.
0393 Па кад беже оком погледао
0394 а пред кулу задарскога бана.
0395 Пред кулом беже виђа кочије,
0396 све кочије халом покривене,
0397 а около цаклом опердане,
0398 кола су им бакром оковата,
0399 осовине од шимшировине;
0400 под њим’ коњи ни волови нису,
0401 нег сужања триест Цетињана,
0402 пофаћао тридесет Турака,
0403 а пред њима Бајагић Алагу,
0404 побратима книнског Хајдер-бега.
0405 Кад то беже виђа са мрчаља,
0406 крену главом па одјаха мрчу,
0407 а Никола прифати мрчаља.
0408 Нико хода а мркова вода,
0409 а бег кола чека и срдара.
0410 Кад с’ наигра срдар и госпоја,
0411 сад да виђаш тога Хајдер-бега,
0412 до ког ће се беже уфатити.
0413 Нигдје глава Хајдер-бега неће,
0414 већ до Анђе задарскога бана.
0415 Он растави Џакулић срдара,
0416 до Анђе је коло уфатио,
0417 па пореди по колу дивојке.
0418 Сад да виђаш Џакулић срдара.
0419 Џакулић се чудом зачудио,
0420 из кола неће, већ у коло уђе,
0421 а бег пође колом по авлији.
0422 Тад повика Џакулић срдару:
0423 »О срдару, жалосна ти маја,
0424 зар ниси чуо и абер узео,
0425 гдје играмо да трећега нема,
0426 кад пијемо да трећега нема.«
0427 Па поскака Џакулић срдару,
0428 малој пушци ни мукајет није,
0429 кад до њега дође Џакулићу,
0430 ногу диже па га ударио,
0431 кад у прса ногом ударио,
0432 четери му токе отргнуо,
0433 падош’ токе зиду на калдрму,
0434 а плећа му о зид ударила.
0435 Кад цикнуше токе по калдрми,
0436 а дивојке колом запиваше:
0437 »Цуке тамо, незнан гренадиру,
0438 цуке тамо, не даду ти амо,
0439 јер је коло мучно поиграти
0440 код нашега Џакулић срдара.«
0441 А кад беже разумио ричи,
0442 сам се беже собом разговара:
0443 »Видер фале, видер Хајдер-бега!
0444 Лако ј’, беже, с Ником говорити,
0445 ал’ је мучно коло поиграти
0446 код Маџара Џакулић срдара.«
0447 Па он кола чека и срдара.
0448 Кад наскака срдар и госпоја,
0449 а ста вика книнског Хајдер-бега:
0450 »Џакулићу, жалосна ти маја!
0451 Ја, како сам узјахо мрчаља,
0452 гдје сам колу дошо дјевојачком,
0453 нико мене из њег не ишћера,
0454 ја камол’ ме ногом ударио,
0455 а до тебе и данашњег дана.
0456 Немој рећи да сам преварио!«
0457 Па поскака колу и срдару,
0458 те се пови по свилену пасу,
0459 гдје уфати Џакулић срдара
0460 десном руком за тур бреневрека,
0461 ливом руком за јаку на врату.
0462 Док из кола извади срдара,
0463 на седмеро коло претргнуо.
0464 Повиш’ себе подиже срдара,
0465 а кад њиме дрмну о калдрму,
0466 чело пуче, очи испадоше,
0467 па му мртву на прса скочио.
0468 Сад да виђаш Бортулић срдара,
0469 гдје он зави па га споменуо:
0470 »Куку, побре, Џакулић срдару,
0471 ту ти моја опадоше крила.«
0472 Па повади обе пушке мале
0473 покрај Анђе задарскога бана.
0474 А кад Анђе пушке угледала,
0475 Анђе цикну, Бортулића викну:
0476 »Бортулићу, однили вас врази,
0477 не замећте у авлији кавгу
0478 на весељу задарскога бана!«
0479 А одапе Бортулић Илија.
0480 До четири зрна полетише,
0481 Хајдер-бега зрње надметнуло,
0482 ал’ он оштру сабљу повадио,
0483 па дофати Бортулић Илију.
0484 Кад посиче Бортулић срдара,
0485 прснуш’ момци, побјегну дивојке.
0486 Сад Хајдер-бег грлом повикнуо:
0487 »Фатајте се гдје је коме драго,
0488 ја ћу с баном џевап учинити.«
0489 Полетише момци и дивојке,
0490 па с’ фатају гдје је коме драго.
0491 Па кад коло по авлији појде,
0492 да т’ је видјет Поповић Николу,
0493 кад запива код коња мрчаља:
0494 »Мој мркаље, официра мога,
0495 сад не жали Поповић Никола,
0496 мој мркове, да би погинуо,
0497 кад је мртва Џакулића глава.«
0498 А кад беже опази Николу,
0499 он Николу из кола повика:
0500 »Поповићу, вирна слуго моја,
0501 дедер свежи у авлији мрчу,
0502 па с’ уфати гдје је теби драго.«
0503 Тада Нико привеза мрчаља,
0504 па ће к Ружи Филип-обрстара,
0505 прифати је а у коло појде.
0506 Сад да виђаш банове Анђице,
0507 бега гледа па се преговара:
0508 »О срдару, жалосна ти мајка,
0509 како смиде заметнути кавгу,
0510 погубити два нака срдара,
0511 а биснијих у принципа нема?!
0512 Ја сам чула од свог ћаће бана,
0513 да Турчина у Крајини нема,
0514 кој’ би мого на њих ударити,
0515 ударити на оба срдара,
0516 већ сам једноћ виђела Турчина,
0517 на Ведрина више Задра била,
0518 кад сађоше низ Котаре Турци:
0519 поробиш’ Котарце и Приморце,
0520 уставише на Ведрина војску,
0521 више куле Гавран-капетана,
0522 мог ујака Гавран-капетана.
0523 Туде сам се млада пригодила,
0524 баш у кули Гавран-капетана,
0525 с пенџера сам сеирила војску.
0526 Тврда кула Гавран-капетана,
0527 ништ јој могли урадити нису.
0528 Тада џаму гледнух са пенџера,
0529 кад из војске Турчин испануо,
0530 па заврну уз руке рукаве
0531 и он копље носи на рамену,
0532 те доскака до авлије биле,
0533 па све копљем по авлији млати,
0534 а Гаврана са мрчаља викну:
0535 «О срдару Гавран-капетане,
0536 лако ј’ пити на Ведрина вино,
0537 спомињати по Крајини Турке,
0538 сад излази да се огледамо. –
0539 Али Гавран не сми одговорит,
0540 већер мени у одаји каже:
0541 «Кажи, Анђо, позлаћена грано:
0542 Овдје нема Гавран-капетана,
0543 вен га ено код нашега бана.» –
0544 То Турчину са пенџера казах,
0545 отишће Турчин на коњу мрчаљу.
0546 Ја ујака у одаји питах:
0547 «Ко је Турчин на коњу мрчаљу?«
0548 Ујак мени у одаји каже:
0549 «Прођ’ се, Анђо, врага и Турчина,
0550 оно ј’ глава книнског Хајдер-бега,
0551 наког бега до девлета нема.» –
0552 Ту сам њега очима виђела,
0553 кој’ би смио на њих ударити,
0554 већ другога на Крајини нема.«
0555 Кад Хајдер-бег те разуми ричи,
0556 он Анђици у авлији каже:
0557 »Давор, Анђо, позлаћена грано,
0558 ја сам чуо тога Хајдер-бега,
0559 чуо јесам ал’ видио нисам.
0560 Куд год идем а јашем мрчаља,
0561 молим бога, молим великога,
0562 не би ли нас мира намирила,
0563 Анђо, куку, једног на другога,
0564 да би, Анђо, срећу окушао.«
0565 Њему Анђа вели Задаркиња:
0566 »О срдару, однили те врази,
0567 море, куку, чути Хајдер-беже,
0568 па ти добра ни у Задру нема.«
0569 Туд њој беже тио говорио:
0570 »Куку, Анђо, позлаћена грано,
0571 кад си њега очима виђела,
0572 би ли њега могла препознати
0573 и по чему, позлаћена грано?
0574 Њему Анђа у авлији каже:
0575 »Да му руку виђам и мишицу,
0576 познала би по десној мишици.«
0577 А кад беже те разуми ричи,
0578 ходајући, водајући Анђу,
0579 уз руку је рукав узбацио.
0580 Кад је Анђа рану опазила,
0581 на раме је прислонила главу,
0582 па му шапћућ у авлији каже:
0583 »Ти си, беже, већ другога нема,
0584 ћеро мрчу а заметн’о кавгу.«
0585 Ал’ јој беже у авлији каже:
0586 »Немој, Анђо, позлаћена грано,
0587 не турчи ме, кад потрибе нема.«
0588 Њему Анђа вели Задаркиња:
0589 »Не крсти се, кад кршћанин ниси.
0590 А, Хајдер-бег, миловање моје
0591 не бој с’ Анђе, одати те неће,
0592 умрт има, одати те нема.
0593 Онда сам те очима видила,
0594 у сепету узданула своме,
0595 а од бога заискала свога:
0596 Алах рабум, ти ми га нареди
0597 и у срећи подај дивојачкој,
0598 да му будем код колина љуба,
0599 не би л’ једног ујагмила сина,
0600 иза срца оставила свога,
0601 да о њему зборе Котарани.«
0602 А кад беже те разуми ричи,
0603 указа се у авлији Анђи.
0604 Њему Анђе тио говорила:
0605 »Куку, беже, миловање моје,
0606 како хоћеш одлагати главу,
0607 што посиче обадва срдара?«
0608 Бег јој вели: »Не брини се, Анђо!«
0609 Па шупљику књигу извадио,
0610 а шупљика обор-капетана.
0611 Када Анђе књигу опазила,
0612 пригрли га зиду у авлији,
0613 а ходају и коло водају.
0614 Кад ал’ четир’ дођоше солдата:
0615 »Катанине, врази твојој души,
0616 тебе бане на правицу виче.«
0617 А бег игра, ни мукајет није.
0618 Ти одоше а други дођоше:
0619 »Катанине, врази твојој души,
0620 тебе бане на правицу виче.«
0621 А бег игра, ни мукајет није.
0622 Ти одоше а трећи дођоше,
0623 ал’ паметно полетише руци:
0624 »Господине, тебе зове бане.«
0625 Тад бег пусти у авлији Анђу,
0626 а повика Поповић Николу:
0627 »Поповићу, вридна слуго моја,
0628 добро чувај у авлији мрчу!«
0629 Њему вели Поповић Никола:
0630 »Господине, не брини се тиме!«
0631 Бег окрену у бостан у башчу,
0632 а кад уђе у бостан у башчу,
0633 бан до бана, срдар до срдара,
0634 редна чаша наоколо хода,
0635 а бег стаде, божју помоћ викну.
0636 Бан задарски помоћ прифатио,
0637 диже главу, заче говорити:
0638 »О срдару, жалосна ти маја,
0639 што погуби обадва срдара:
0640 Џакулића, нашег Бортулића?
0641 Ко ћ’ принципу џевап учинити?
0642 Баци ћорду а попусти руке
0643 ти ’ш принципу џевап учинити.«
0644 Кад Хајдер-бег те разуми ричи,
0645 диже главу те повика бана:
0646 »Давор, бане, жалосна ти маја,
0647 коме, кажеш, да савеже руке?«
0648 Па шупљику књигу извадио,
0649 тер је даде бану задарскоме.
0650 Када бане опази шупљику,
0651 то шупљика обор-капетана,
0652 још тридесет и три капетана
0653 ко посиче да круха не јиде.
0654 Бан ниједан судити не море
0655 посли сама у Бечу ћесара.
0656 Књигу пружи, земљи полетио:
0657 »Аман, Ђуро, обор-капетане,
0658 знао нисам, виру ти задајем.«
0659 На своје га мисто посадио,
0660 а више њег подвив стаде руке.
0661 Редом рђа по јунацих хода,
0662 двори бане, сиди Хајдер-беже,
0663 а бег бана викну код колина:
0664 »Сиди, бане, кад је рад незнања!«
0665 Код колина посадио бана.
0666 Све им чаша наоколо хода,
0667 а све по дви Хајдер-бегу дају.
0668 Мало вриме ни дуго не било,
0669 стаде звека у бостан у башчи,
0670 јер је Ана задарскога бана,
0671 звече њојзи под грлом ђердани,
0672 на њој диба шкрипа и кадифа,
0673 а по ногу звече цоколице.
0674 У џепове увукла је руке,
0675 шерјен, перјен, па до бана дође,
0676 ћаћи бану полетила руци.
0677 Њојзи вели млад од Задра бане:
0678 »Давор, Анђо, у мене једина,
0679 каква ти је триба од менека?
0680 Дедер ишћи што је теби драго.«
0681 Њему Анђе у бостану каже:
0682 »Давор, ћаћа, млад од Задра бане,
0683 подај мени обор-капетана,
0684 да га водим уз мостове кули,
0685 да г’ нахраним и напојим пића
0686 из беглука задарскога бана.«
0687 Њојзи вели млад од Задра бане:
0688 »Води, Анђо, куда теби драго.«
0689 Њега Анђа за руку прифати,
0690 те га води из бостан из башче.
0691 Нек сад бане пије и срдари.
0692 Виде Анђе, виде Хајдер-бега,
0693 играт(и) коло по авлији неће,
0694 већ пођоше у камену кулу.
0695 Сад Хајдер-бег Поповића викну:
0696 »Поповићу, вридна слуго моја,
0697 повед’ мога у кулу мрчаља,
0698 па га вежи за пунана јасла,
0699 те се опет до кола поврати.«
0700 Кад Никола привеза мрчаља,
0701 а бег прође покрај побратима,
0702 од њега је закренуо главу,
0703 па у кулу дрмну Хајдер-беже
0704 за Анђицом задарскога бана.
0705 Њега Анђе на миндер посади:
0706 вунен није већ од перутине,
0707 замаче се до пушака мали.
0708 Њему Анђа толу поставила,
0709 снесе вина, донесе ракије,
0710 а замези месом и погачом.
0711 Истом сили ладно пити вино,
0712 вриме мало, задуго не било.
0713 Гдје је срећа и несрећа дође,
0714 кад ал’ ситан с’ огањ оборио
0715 на ћуприји Голуб-харамбаше.
0716 Огањ био па се утишао,
0717 а бег пије, ни мукает није,
0718 јер не виђа, жалосна му мајка.
0719 Други с’ огањ просу на капији
0720 а бег пије, ни мукајет није.
0721 Трећи с’ огањ просу по авлији,
0722 у авлији, а код дивојака.
0723 Кад ли беже оком погледао,
0724 ал’ упаде дванаест делија
0725 на великих дванаест ђогата,
0726 на свима је турска ћеисија.
0727 Зашт’ су сашли Задру каменоме?
0728 Кад су сашли книнским чардацима,
0729 дочекали момци и дивојке:
0730 »Видер, фале, бега и делија!
0731 Црн вам образ на обадва свита,
0732 зар не знате, незнане делије,
0733 кад сте бегу вјеру задавали,
0734 да ћете га тилом заклањати
0735 од олова сваког Каурина?
0736 А сад сама Задру опремисте,
0737 да он тражи Бајагић Алагу.«
0738 Кад то чуло дванаест делија,
0739 арли су се момци догодили,
0740 па се намах Задру окренуше.
0741 Кад их беже виђа са пенџера,
0742 да шићаре у Задар уђоше,
0743 тад бег Анђу на одају викну:
0744 »Куку, Анђо, позлаћена грано,
0745 ено мојих дванаест делија,
0746 мени стања већ у Задру нема.«
0747 Па поскака низ мостове кули,
0748 за њим Анђа као пауница.
0749 Док му Анђа одришила мрчу,
0750 бег је четир’ колана притего,
0751 па он фрци у седло мрчаљу,
0752 Анђелију на мркова баци:
0753 »Пови’ с’ душо, по плећи јунаку!«
0754 Па из куле искочи мрчаља
0755 до кочија и до побратима.
0756 Ал’ повика дванаест делија:
0757 »Браћо моја, ево Хајдер-бега!«
0758 Кад делије бега опазише,
0759 до кочија ате прићераше,
0760 опростише тридесет сужања.
0761 А кад њима пусет додадоше,
0762 има га доста по авлији пустој
0763 да т’ је виђат по авлији кавге!
0764 Два су бана на ноге скочила,
0765 из бостана грлом повикаше:
0766 »Оклен Турке донесоше врази,
0767 па у Задру заметнули кавгу?«
0768 Те полете граду на капију:
0769 »Држ’те врата, жалосна вам маја!«
0770 Кад Хајдер-бег те зачуо ричи,
0771 препаде се Задру и капији,
0772 па повика са коња мрчаља:
0773 »Тевабија, драга браћо моја,
0774 куја м’ мати, куће не видио,
0775 ко год Задар оставити неће!«
0776 И побиже на коњу мрчаљу.
0777 Сад да виђаш Поповић Николу,
0778 Нико коња узјаха брњака,
0779 те Ружицу на брњака баци,
0780 па он бега са брњака виче:
0781 »Хајдер-беже, миловање моје,
0782 ево т’ вира Поповић Николе,
0783 иза тебе остајања нема.«
0784 Па прислони Поповић Никола,
0785 па за њима дванаест делија,
0786 па за њима тридесет сужања.
0787 Ал’ ето ти големе жалости,
0788 ту без крила излазења нема,
0789 јер је свата четири хиљаде,
0790 ја камоли других Каурина.
0791 Ћоша нема а мазгала нема,
0792 окле пуста не пуца кубура.
0793 Сав се Задар од огња свијетли,
0794 как’ ће остат на рамених глава!
0795 Докле беже до капије сађе,
0796 пожели маја тридесет сужања,
0797 од авлије зиду до капије,
0798 бранећ бега и дванест делија.
0799 Кад Хајдер-бег до капије дође
0800 ал’ од града затворена врата,
0801 на капији килит навалили.
0802 А кад беже прићера мрчаља,
0803 за наџак је беже прифатио.
0804 Како килит у капији туче,
0805 звечало је по свем Задру билу.
0806 Седам пута у њег ударио
0807 док килиту петље растргнуо.
0808 Килит паде, полетише врата,
0809 те на врата беже испануо,
0810 за њим побро Бајагић Алага.
0811 Њега беже диго на алата.
0812 За њим трећи Поповић Никола,
0813 већ четвртог на капији нема.
0814 Пожели маја дванаест делија
0815 заклањајућ бега и мрчаља.
0816 А кад беже опази делије,
0817 гдјено леже један до другога,
0818 бег завија попут горјаника:
0819 »О делије, ране неприбоне,
0820 ја вас никад пребољети нећу
0821 док је свита и по земљи цвита.«
0822 Њему вели Бајагић Алага:
0823 »Гони, беже, жалосна ти маја,
0824 ако теби жива буде глава,
0825 делије ћеш лако исправити.«
0826 Њему беже са мрчаља каже:
0827 »То ј’ истина, Бајагић Алага,
0828 да ћ’ делије опет исправити,
0829 ал’ оваких ни за вика свога.«
0830 Сузе проли, рахмет оставио,
0831 од капије отишће мрчаља
0832 до ћуприје Голуб-харамбаше.
0833 Кад с’ помоли на ћуприју мору,
0834 рањен с’ Голуб ваља харамбаша,
0835 пребите му ноге по колину,
0836 и код њега за девет пандура.
0837 Други стоје, пушке подигнули.
0838 Кад ли Голуб бега опазио,
0839 њега Голуб викну харамбаша:
0840 »Ти с’ Хајдер-бег, однили те врази,
0841 на шупљику прећера мрчаља,
0842 теби пута крај чардака нема.«
0843 Рањен с’ диже, пушку подигнуо,
0844 њега беже са мрчаља викну:
0845 »Ој Голубе, немој прометнути,
0846 ак’ прометнеш мене и мрчаља,
0847 мора чуват ни ћуприје нећеш.«
0848 То му рече а поскака мрчу!
0849 Сад да виђаш зора мркаљева,
0850 мучно јесте бега погодити.
0851 Пуче пушка Голуб-харамбаше
0852 а пандури огањ оборише;
0853 без еџела умирања нема,
0854 прометнуше бега и мрчаља.
0855 Бег погуби Голуб-харамбашу.
0856 Од ћурпије отишће мрчаља,
0857 а наскака Бајагић Алага,
0858 вид’ му среће, прићера алата,
0859 а удари Поповић Никола,
0860 жалосна ти обадва јунака.
0861 Сад што ради Поповић Никола
0862 по ћуприји Голуб-харамбаше!
0863 Гања брњу, а сива му ћорда,
0864 те пандуре ћера по ћуприји.
0865 Њега беже са мрчаља виче:
0866 »Слуго моја, Поповић Никола,
0867 остав’ чардак, остављај ћуприју!«
0868 Кад ли беже оком погледао,
0869 мртав паде Поповић Никола,
0870 јер пандури њега погубише.
0871 Испод њега брњо заграбио.
0872 Видер Руже Филип-обрстара,
0873 гдје ћуприју прискочи дивојка,
0874 Ружа Задру на капију неће,
0875 веће викну Бајагић Алагу:
0876 »О Турчине, Бајагић Алага,
0877 кад изгубих Поповић Николу,
0878 врат’ алата, а понеси Ружу,
0879 нек с’ спомиње док је Задра била.«
0880 Њих двојица хате поћераше,
0881 а бег плаче Нику спомињући:
0882 »Поповићу, ране неприбоне,
0883 да с’ изишо Книну каменоме,
0884 лакше би ти жалост боравио.«
0885 То рекоше, оба побигоше.
0886 Сад задарски пукоше топови,
0887 пуче франка и беглук зеленко
0888 и за њима дванест лумбарада,
0889 а са куле полићу мужари,
0890 по чардаци ситни зембереци,
0891 а по стража пуше каљунови.
0892 Сад да јеке чујеш од топова,
0893 како л’ јечи до клањца Буковца,
0894 а Буковац до Липовца виче,
0895 а Липовац на град на Цетињу,
0896 па до куле Бабахметовића.
0897 Бег се мамним разговара мрчом:
0898 »Почуј ларме, почуј белемеза,
0899 сватови смо, без галаме нисмо.«
0900 Ведрине приђе, у Кључарско дође.
0901 Добра л’ мрче у тог Хајдер-бега,
0902 ал’ жалости од коња алата,
0903 суста алат носећ Бајагића
0904 и Ружицу Филип-обрстара.
0905 Сад завија Бајагић Алага:
0906 »Куку, побро, кнински Хајдер-беже,
0907 суста алат, ујели га вуци,
0908 сад ће ага изгубити главу.«
0909 Њему кнински вели Хајдер-беже:
0910 »Не бој с’, побро, Бајагић Алага,
0911 докле виђаш мене на мрчаљу!«
0912 Па мркова враћа на кајасу,
0913 тер све пали из пушака мали,
0914 јер он брани Бајагић Алагу.
0915 Таман њима до фаћања дође,
0916 гдје несрећа море срећа доћи,
0917 из Буковца коњик испануо
0918 на дорату, један на алату,
0919 на алату, један на путаљу,
0920 на путаљу, један на бридаљу,
0921 на њем глава Махмут-аге старог
0922 и уз њега осам пособаца,
0923 па је за њим триста коњаника.
0924 То је чета Бабахметовића.
0925 Кад он франку чује и зеленку,
0926 вавик сађе до горе Буковца,
0927 јер он позна на Котару ларму.
0928 Кад ли книнског виђа Хајдер-бега,
0929 тад он њега са дората викну:
0930 »Чуј, Хајдер-бег, богом побратиме,
0931 деде мрчу до дората мога,
0932 па се не бој задарскога бана
0933 за живота Бабахметовића.«
0934 Кад сватови виђаш’ Махмут-агу,
0935 брзо своје коње раставише.
0936 Наћера дору Бабахметовићу,
0937 Хајдер-бегу са дората каже:
0938 »Носи, беже, под планину Анђу,
0939 дочекајте Махмут-агу свога.«
0940 То рекоше па се растадоше,
0941 Хајдер-беже, ш њиме Бајагићу,
0942 до Буковца хате доћераше,
0943 обојица хате одјахаше,
0944 дви дивојке одају хајване.
0945 Гледа беже, код њег Бајагићу,
0946 како пушке по Ведрина пале.
0947 У том стиже Махмут-ага стари.
0948 Док обрани книнског Хајдер-бега,
0949 па се кланцу под планину врати,
0950 он задоби дванаест шехита,
0951 дваест ага стече рањеника
0952 док обрани оба побратима.
0953 Те под кланцем загрну шехите,
0954 рањенике своје понесоше,
0955 па отален на град на Цетињу,
0956 баш до двора Бајагић Алаге.
0957 Кад дођоше кули Бајагића,
0958 донесоше обадви дивојке,
0959 Бајагића утишаше мајку.
0960 Али триест кука кукавица,
0961 јер је легло триест Цетињана.
0962 Туде беже оженио побру.
0963 Кад ожени Бајагића свога,
0964 он отален зајаха мрчаља,
0965 али, куку, нема му делија.
0966 Бег заплака па их споменуо:
0967 »Как’ ћу, куку, Книну каменоме?«
0968 Њему вели Бајагић Алага:
0969 »Не будали, богом побратиме,
0970 Хајдер-беже, таква је Крајина,
0971 мушко били па су изгинули!«
0972 Бајагићу свате покупио
0973 те он побра триест Цетињана,
0974 с њими побро Бајагић Алага,
0975 са Цетиње Книну каменоме
0976 а до двора книнског Хајдер-бега,
0977 те у кулу уведош’ дивојку.
0978 Сад ето бега, ето дивојке,
0979 нек се жене, нек чине весеље.
